НАТО у конфузији јер на кризу у Украјини и у Европи нема ни одговора ни плана!

ФИЛИП БРИДЛАВ: Сада стално размишљам: да ли је НАТО правилно распоредио снаге и да ли је у довољно добром стању за узвратну реакцију на ово што ради Русија? С обзиром да ће господин Путин остати још многе године на челу Русије, да ли ћемо бити спремни – ако се и у будућности Русија буде тако понашала – да реагујемо на такве војне маневре на границама других европских држава?

ЧВРСТ став Русије према државном удару и политичкој кризи која је уследила након тога у Украјини изазвао је цео низ спорова у САД и НАТО, чији функционери решавају – како да у таквој ситуацији бране западне интересе у Источној Европи, Блиском Истоку и другим деловима света, оценио је у ауторском тексту за Associated Press политички коментатор Џон-Тор Далбург (John-Thor Dahlburg).

При том је подсетио да је Јан Лесер, директор за међународне односе и безбедност Немачког Маршаловог фонда у САД, посаветовао НАТО да не заборави савремене глобалне претње као што су сајбертероризам, застоји у испоруци енергената и исламски тероризам. Међутим, указао је Далбург, стиче се утисак да је Алијанса преусмерила пажњу на велику игру у Источној Европи и држање Русије поводом ситуације у Украјини.

„Данас смо се суочили са ситуацијом да је потезе Русије и њеног руководства крајње тешко прогнозирати. Садашња криза нам говори да је Русија држава која је изашла испод контроле што веома плаши наше савезнике” – преноси речи Лесера аутор текста.

НАТО је у конфузији јер не зна како да реагује на ситуацију у Европи, поготово што је сву пажњу у последње време усредсређивао на Блиски Исток, Африку и Авганистан где су вођене основне операције, пише Далбург.

Он каже да је један високи званичник НАТО рекао за Associated Press – након што је Русија продемонстрирала умеће да у кратком року мобилише огроман број војника и одржи оперативне вежбе – да НАТО пакту предстоји да се озбиљно замисли да ли блок може да узврати.

„Сада стално размишљам: да ли је НАТО правилно распоредио снаге и да ли је у довољно добром стању за узвратну реакцију? С обзиром да знамо да ће господин Путин остати још многе године на челу Русије, да ли ћемо бити спремни – ако се и у будућности Русија буде тако понашала – да реагујемо на такве војне маневре на границама других европских држава? Ето, о чему стално размишљам у последње време” – цитира Далбург речи генерала Филипа Бридлава (Philip Breedlove), команданта Обједињених снага НАТО у Европи.

Алијанса је већ појачала ваздушно патролирање у земљама Балтика, поставила је „аваксе” у Пољској и Румунији, упутила ратне бордове у Балтичко и Црно море као и 600 америчких падобранаца у Пољску и земље Прибалтика.

Али, данас се основни спорови воде поводом дугорочних мера, пише Далбург. Дискусије букте на тему како ће НАТО морати да прегрупише војску и коју ће нову ратну технику користити да би био у стању да одговори на оно што сматра „изазовом Москве”. Зато ће ово питање бити најактуалније за Обаму и 27 лидера земаља чланица НАТО на септембарском самиту у Велсу.

За време недавне посете Канади, Бридлав је позвао политичке лидере НАТО да размисле о сталном дислоцирању НАТО снага у Источној Европи – да би била појачана борбену готовост земаља тог региона. То може да значи и прекид дислокације америчке армије из Европе која је почела `90-тих година па чак и њихов повратак.

Узгред, бивши стални представник САД у НАТО Иво Далдер у свом недавном интервјуу изјавио је да НАТО не треба толико да брине због Русије, већ да се усредсреди на глобалне претње укључујући и тзв. арапско пролеће.

Осим тога, и даље је нејасно да ли европске чланице НАТО желе да више троше на одбрану, упркос позиву тренутног генералног секретара НАТО Андерса Фог Расмусена.

Г. Ш.

Факти