Пешадија, артиљерија, аутоматске пушке, тенкови, авиони, атомске бомбесве то јевиђено у ратовима двадесетог века. Међутим, у време када је друштво зависно од рачунарских мрежа, ратовање се може водити и другим средствима – рачунарском технологијом. Каква су правила сајбер-ратовања и има ли их уопште, разговарали смо с мајором Драганом Младеновићем из Гарде Војске Србије, чији је магистарски рад „Међународни аспект сајбер-ратовања” одбрањен највишом оценом на Факултету организационих наука, а затим награђен од Привредне коморе Београда.
– Овај рад заправо је пресек моје две љубави – војске и рачунара. Он је и резултат тежње да се тема сајбер-ратовања објасни на научни начин. Најчешће се мисли да је реч о слању вируса и да се сајбер-ратовање води на интернету. Међутим, то није тачно, реч је осајбер-простору,у који спадају и засебне информационе мреже војске, привреде, финансијских установа, градске инфраструктуре и сервиса попут банкомата, бус плус картица, чипова за заштиту робе. Скоро половина интернета није доступна очима јавности и претраживачима, а ниједан озбиљан информациони систем није умрежен на јавне мреже – објашњава мајор Младеновић.
Овакав начин ратовања у суштини је најближи обавештајном раду, а према средствима и методама које користи сличан је сајбер-шпијунажи, криминалу и тероризму. Ипак, разликује се по томе што у сајбер-ратовању постоји акт агресије једног међународног субјекта на други. С обзиром на то да непријатељи у овом случају лако могу да сакрију идентитет и порекло напада, тешко је одговорити на питања ко је, када и одакле извео напад.
– Деловање у сајбер-простору захтева да се одбаце све уобичајене претпоставке везане за време и простор, јер ти напади могу да се изведу с било ког дела планете, чак истовремено с различитих места. Нападача покушава да открије сајбер-форензика, али најчешће успева да спозна само његове обрисе – објашњава мајор Младеновић и додаје да оно подлеже општим принципима права оружаних сукоба.
Да је реч о будућности ратовања говори и податак да су софтвери за нове борбене системе све компликованији. На пример, развој америчког вишенаменског борбеног авиона „Ф-35”, већ неколико година касни, великим делом и због софтвера. С обзиром на то да је реч о око десет милиона кодних линија, претпоставља се да се међу њима налазе пропусти које могу искористити „сајбер-ратници”. Такође, статистика показује да многе државе света све више употребљавају беспилотне летелице, а чак постоје и процене да ће за неколико деценија ратовати роботи. Како велики део хардвера и софтвера производе приватне компаније у страним земљама, сматра се да је то пут како би противници изменили производе и намерно створили слабе тачке.
– Тако је Америка стопирала куповину дела рачунарских производа компаније ИБМ, када су почели да их производе у иностранству, а индијска влада је тражила од свих мобилних оператера да не користе СИМ картице мобилних апарата, које нису произведене у њиховој земљи. Сајбер-ратовање може изазвати огромну физичку штету. Рецимо, рачунарски вирус „стакснет”, откривен 2010. године, заразио је центрифуге иранског нуклеарног постројења и довео до њиховог озбиљног оштећења – прича мајор Младеновић.
——————————————————————
Слабости система у Србији
С обзиром на то да смо сведоци све чешћих хакерских упада на сајтове државних институција Србије, питали смо мајора Младеновића колика је то претња за безбедност. „Немогућност да се приступи неком сајту краће време није опасно, али то је знак да постоје слабости у систему које се морају отклонити да би се избегли озбиљнији напади у будућности. Србија мора да размишља о развијању капацитета који би могли да нас штите од сајбер-напада. Ту није најважнија технологија, већ знање које и те како имамо”, поручио је мајор Младеновић.
Политика
