БЕОГРАД – Пад индустријске производње у Србији у Фебруару највећи је од октобра 2000. године и, ако се оваква тенденција настави, што ће се видети у марту и априлу, прети нам рецесија, оценио је данас економски стручњак Стојан Стаменковић.

Он је додао да је питање да ли се Фебруарски пад може приписати само временским неприликама или јачању тенденција пада производње из друге половине 2011. године, што мозе да утице на даљи пад БДП. Десезонирани индекс индустријске производње нижи је од просека претходне године за 14,6 одсто и мањи је него у јануару 2012. за 13 одсто, рекао је он на презентацији новог броја часописа Макроеконмске анализе и тендови (МАT).

Могуће је да је у Фебруару и поред проблема у саобраћају и санбдевању струјом, дошло до интензивирања пада индустријске производње што може утицати на да стопа раста Бруто домаћег производа буде нижа од 0,5 процената, упозорио је Стаменковић.

Стаменковић је подсетио да је у протекле три деценије, индустријска производња имала нејвећи пад у јуну 1992. године због увођења санкција, у априлу 1999. због бомбардовања и у октобру 2000. Он је указао да је највећи пад у Фебруару 2012. забележен у производњи челика због обустављања производње у Железари Смедерево, затим у прерађивачкој индустрији као и у области рударства.

Према Стаменковићу, компензациони Фактор негативним тенденцијама може бити почетак производње у фијату у Крагујевцу али је питање колика ће та производња као и извоз заиста бити у овој години.

Он је навео да ни показатељи спољнотрговинске размене нису охрабрујући јер је извоз у Фебруару мањи за 20 процената, увоз је порастао за три одсто док је покривеност увоза извозом, први пут после три године, испод 50 процената.

Стаменковић је нагласио да је Фискални деФицит и даље најизраженији проблем у економској политици и да превазилази мере штедње. Како је рекао, позивајући се на фискални савет, деФицит опште државе у првом тромесечју могао би да буде више него двоструко већи од износа предвиђеног аранжманом са ММф-ом за тај период, односно да премаши око 30 милијарди динара.