Ако је Србија са уложених 700 милиона евра власник једне, а Фијат са 200 милиона две трећине посла, зашто се са две трећине не би помагали и купци „фијата“
Клеветници који говоре да Бориса Тадића уопште није брига за земљу демантовани су на најочигледнији начин. Изјавом да је земља у саксијама много боља за узгој поврћа него она која се ту не налази открио је на само рупу у саксији него и сопствена прегнућа посвећена земљи, а пошто слика вреди више од хиљаду речи, доступне су фотографије и снимци из башти и поља који ту бригу и прегнућа очигледно показују. Међутим, непрекинуту нит његове бриге за земљу и људе можемо да пратимо још од акције вакцинације против свињског грипа. Влада и председник у Србији су се храбро постројили и примили вакцину, народ није, очигледно уверен да је свињски грип опасност за свиње, а не људе.
Међутим, здравље је директна последица стандарда, а најбољи показатељ стандарда је аутомобил. Србија је иначе позната по квалитету аутомобила које производи, почевши од „југа“ за америчко тржиште, до „пунта“, чија се стална и масовна изложба може видети на плацевима фабрике у Крагујевцу. Незахвални народ је одбио вакцину, одбио „пунто“, али то није обесхрабрило просрпског и профијатског председника. Као што је своју руку и целог себе изложио вакцини и уложио у промоцију исте, тако је исто то учинио са новим моделом „фијата“, који ће се, по његовим речима, производити у Крагујевцу.
ФАРБАЊЕ И ЛАКИРАЊЕ Медији минхаузенског усмерења и и истинског уштројења обавестили су снимком и речију бирачко тело (надајући се да је оно без главе и мозга) да ће се нови модел производити са два бензинска мотора и једним дизел и да ће се цена тих модела кретати између петнаест и шеснаест хиљада евра.Такође, сазнали смо да ће као кооперанти бити запослено још хиљаду радника, а да ће од извоза тих аутомобила Србија зарадити милијарду евра. Но медији су неком чудном случајношћу пропустили да нас обавесте зашто су употребили будуће време када се говори о производњи модела са бензинским и дизел моторима ако се они већ производе. Такође нас нису обавестили где ће на земљиној кугли настати грабеж за новим моделом „фијата“, ако конкуренција моделе исте или више класе – „голф“, „ауди А 3“, „пежо 208“, „меган“, „астра“ и тако даље продаје по нижим ценама. Да ли је то безалтернативно тржиште ЕУ, где се по тој цени могу куптии аутомобили више класе? Да ли је то тржиште САД, где још постоји незаборавно сећање, неизбрисив имиџ квалитета претходног модела из Крагујевца? Да ли су то друга тржишта где ће „Фијат“ новим моделом до ногу потући „Фолксваген“, „Тојоту“, „Форд“ и остале? Да ли је извоз уговорен на околне планете, где та конкуренција не постоји? Да ли се тајна експлозивног милијардског извоза крије у стимулансу иностраних купаца (укључујући и ванземаљце опхрване депресијом због сталног коришћења летећих тањира), којима ће из буџета Србије бити исплаћено неколико хиљада евра за сваки купљени модел? Ако се већ страни инвеститори стимулишу са по десет хиљада евра по сваком запосленом, зашто се не би стимулисали страни купци којима је куповина аутомобила такође инвестиција? Ако је Србија са уложених седамсто милиона евра власник трећине заједничког удруженог пословног подухвата у Крагујевцу, а „Фијат“ је за двеста милиона добио две трећине, сасвим је логично да у таквој врсти економско-председничко-експертско-УРСовске рачунице грађани Србије из сопственог џепа, путем буџета финасирају те стимулације.
Чудном случајношћу медији су такође пропустили да нас обавесте којих су то хиљаду мистериозних срећника који ће производити делове за „Фијатско.“ (Интересантно, опет је употребљено будуће уместо садашњег времена). Да ли је то Железара Смедерево, која би производила лим за каросерије? Или можда фантомска фабрика мотора у Раковици? Безуби Тигар? Дотрајали Трајал? Домаћа радиност? Одговор на ова питања је једноставан. „Фијатско“ се не производи иако нас медији и њихове газде политичари убеђују у то. Он се монтира, баш као што се ни „пунто“ не производи, већ се саставља од делова послатих из иностранства. У целокупном произвдном процесу фабрика у Крагујевцу је задужена за монтажу и фарбање, односно лакирање „фијатска“, баш као што су медији у Србији задужени за монтажу, фарбање и лажирање вести о новом, спаситељском моделу аутомобила, којим ће се колиција на власти спасити од губитка исте уколико настави да и „фијатском“ воза безглаво гласачко тело.
При разматрању тржишног бума, који ће уследити, требало узети у обзир још две случајности – цена бензина, која је од држава у окружењу највиша у Србији, потпуно је анулирана просечном платом која је у истом окружењу најнижа у Србији. Свакако нема бољих гаранције да ће се нови модел овде продавати као алва.
СВЕ САМЕ СЛУЧАЈНОСТИ Није згорег да се подсетимо још неких случајности којима је председник у Србији промовисао политику благостања, социјалне једнакости, бриге о људима, животињама, Србима и Хагу, улубљеном аутомобилу новинарке Б-92, територијама, праву, правди, и … има ли уопште још неке области где није умешао своје прсте?
Случајно или не, обећао је да ће усвојити керушу Милу. Случајно или не, обећао је двеста хиљада нових радних места (али не у администрацији). Случајно ли не, рекао је да је криза шанса за Србију. Случајно или не, обећао је пријем Србије у Европску унију до 2012. Случајно или не, обећао је (заклео се чак) да ће штитити територијални интегритет Србије. Случајно или не, председник државе је и председник странке, што је по Уставу неспојиво. Случајно или не, заклео се да ће поштовати тај Устав. Случајно или не, обратио се МСП за мишљење о отцепљењу Косова и Метохије. Случајно или не, заменио је резолуцију Скупштине о Косову и Метохији оном коју је написала ЕУ. Случајно или не, УНМИК је заменио ЕУЛЕКС-ом, а ЕУЛЕКС, РОСУ-ом. Случајно или не, покушава да мења трасу „Јужног тока“. Случајно или не, меша се у рад СПЦ. Случајно или не, веома често посећује америчку амбасаду. Случајно или не, уводи Србију у НАТО. Случајно или не, предложио је за члана Уставног суда особу која никада није радила у правосуђу. Случајно или не, Влада којом он управља задужила је Србију највише у историји. Случајно или не од Скупштине је направио креатора сопствене, а још више туђе политике. Случајно или не, војску је свео на војни оркестар. Случајно или не, довео је параду поноса. Случајно или не, донео је резолуцију о Сребреници. Случајно или не, ту резолуцију је жестоко бранио, за разлику од оне скупштинске о Косову и Метохији. Случајно или не, клањао се муслиманским жртвама у Сребреници. Случајно или не, није одао пошту српским жртвама.
Све те случајности и неслучајности, као и оне многобројне непоменуте, у недоглед повезује иста непрекинута нит која се завршава у бесконачности, на крају пута који нема алтернативу. Политика Бориса Тадића је баш као и он, формално и декларативно лепа, напудерисана, миришљава, права европска, а суштински је заснована на ружењу српског народа, прожета до најситније честице смрадом велеиздаје, лажи и антисрпства. „Фијатско“ је само још један споменик те политике, један од многобројних крајпуташа на путу који нема алтернативу.
Љубиша Спасојевић
Нови Стандард
