ВОДЕНА стихија, осим невоље, донела нам је и неколико поука. Једна од њих је да се одбрамбени системи на рекама у целој Србији морају ојачати што пре, како се водена апокалипса не би поновила.
– Потребно је постојеће системе вратити што пре у функционално стање, јер тако израњаване насипе могла би поново да савлада и мања вода – упозорава Мирко Галоња, легендарни руководилац одбране од поплава ЈП „Воде Војводине“, чији лик и глас памте генерације по извештајима о водостају наших река.
У део тог система, каже Галоња, могу се „укомпоновати“ и мобилне металне баријере, али они не могу у потпуности да замене тзв. зечје насипе.
Такве баријере, каквима се у борби с Дунавом хвале неки градови у Аустрији, први у Србији пре три године купио је Нови Сад, а потом и Голубац. Оваква одбрамбена опрема предвиђена је за краће деонице и има неколико предности, јер се у врло кратком року може монтирати и спречити продор воде. Мобилна ограда се практично обеси на претходно умонтиране металне стубове.
– У једном дану могуће је монтирати метални зид у дужини од 300 до 400 метара – каже Галоња. – Када опасност од поплава прође, ограда се демонтира и одложи у спремиште. Најсигурније је, ипак, имати стабилан одбрамбени систем који ће се одржавати.
И док Војводина у свом систему има одбрамбене насипе старе и до 250 година, јер су овдашње житеље од давнина на то натерале ћудљиве и моћне реке које су се често изливале, у осталим деловима Србије јаки одбрамбени системи нису грађени, јер су и поплаве биле реткост.
– Када у Војводини не би било система за одбрану од поплава, 45 одсто покрајине би било под водом – каже Галоња.
Метални насипи у Аустрији
Он наглашава да је равничарске реке лакше укротити, јер њихов ниво се лагано подиже, док планинске, бујичне реке нагло расту и не остављају много времена за реаговање.
– Овакве сразмере поплаве, које смо, нажалост, искусили последњих дана, нису забележене у историји – каже Галоња и додаје да су реке на суров начин наплатиле људима данак због тога што су их оковале насипима.
– Реке су се раније изливале, а сада, уоквирене у насипе,када нагло нарасту, оне проузрокују катастрофу – каже саговорник „Новости“ и упозорава да је потребно што пре на државном нивоу размислити како ојачати оне насипе који су ових поплавних дана били најкритичнији.
Галоња подсећа да је 1965. године, пошто је Дунав пробио брану на пет места, насип подигнут за читав метар. У брдовитм деловима Србије, пак, требало би развити и ојачати тзв. активни систем од поплава, да се воде задрже у горњем делу тока, да се дограде неке бране после којих као следећи степен одбране долазе насипи.
УКОРОВЉЕНИ НАСИПИ
ГОВОРЕЋИ на основу свог готово четири деценије дугог искуства, Галоња каже да је главна бољка нашег система за одбрану од поплава – неодржавање. На многим местима систем је запуштен, немогуће је кретати се по насипима, коров прекрива велике површине, па су критичне тачке насипа неуочљиве. Све то успорава благовремену реакцију.
Новости
