Градоначелник Београда Синиша Мали има годишњу плату од преко четири милиона динара, а као саветник првог потпредседника Владе, и касније као председник Привременог већа Београда био је истовремено једини власник и директор предузећа које је само претходне године приходовало више од 180.000 евра. Крадући где год је, и када год је могао, Мали је стекао велики капитал у који, поред осталог, спадају један петособан и два четворособна стана, две гараже, два аутомобила…
Нови градоначелник Београда Синиша Мали један је од богатијих људи у Србији, али упркос томе не одриче се ни високих прихода које добија из државног буџета. Као градоначелник Мали месечно зарађује 120.000 динара, а то ни издалека није све.
Мали је истовремено и члан Управног одбора Клиничког центра Србије, за који посао од априла 2013. месечно добија 43.845 динара. Такође је од јула 2013. и члан Управног одбора Комерцијалне банке у којој је држава Србија највећи акционар, а ту месечно зарађује још 176.000 динара.
Нови градоначелник српске престонице годишње заради 4.078.140 динара.
Када је крајем априла ове године изабран за градоначелника Београда, у његовој биографији коју је објавила државна новинска агенција Тањуг, стајало је и да је члан Управног одбора Фиат аутомобили Србија, али тог податка нема на сајту Агенције за борбу против корупције. Тај приход Мали није пријавио.
У својој имовинској карти предатој Агенцији за борбу против корупције, Синиша Мали наводи да је власник петособног стана од 127,78 м2, четворособног стана површине 124,07 м2, још једног четворособног стана величине 132,91 м2, гараже од 11,73 м2 и друге гараже површине 13,56 м2… Све ове непокретности актуелни градоначелник Београда је стекао куповином!
Осим некретнина он има и два аутомобиле: један марке Мазда 6 из 2009. године, а други је Волво С80, такође из 2009. године.
Имовину која се води на његову супругу , Синиша Мали није пријавио Агенцију за борбу против корупције, ни имовину која се води на име ташту. Прећутао је и приходе сина Теодора, дечака који је за 50.000 евра снимио рекламу јогурта Вива за компанију Имлек из Падинске Скеле.
Није навео ни бројеве својих рачуна у иностранству, али је и ово довољно да буде изведен пред кривично веће и осуђен на најмање 20 година затвора.
Синиши Малом уопште није био проблем да купи поменуте некретнине. Према подацима Агенције за привредне регистре, Синиша Мали је до 6. маја 2014. био и стопостотни власник предузећа Оли Цонсултинг д.о.о из Београда, које се бави саветодавним услугама. Од тада је једини власник поменутог предузећа Владимир Керкез, са новчаним улогом од 42.753 динара.
Предузеће Оли Цонсултинг Мали је основао у октобру 2005. године, а управљачка права над истим је званично имао до 25. фебруара 2013. године када их је пренео на Игора Исаиловића. Синишин брат, Предраг Мали, међутим, био је директор поменутог предузећа све до 4. априла ове године, када функцију уступа Керкезу, месец дана пре него што је овај купио фирму?! Очигледно се ради само о фиктивном преносу власништва и управљачких овлашћења како би се избегла сумња о сукобу интереса.
У 2013. години, Оли Цонсултинг је имао пословни приход од 20,344 милиона динара (више од 180.000 евра) и само једног запосленог! Годину дана пре тога исто предузеће је имало двоје запослених, али упола мањи пословни приход, што значи да се Мали одлично снашао на месту председника Привременог већа Београда на које је дошао управо 2013. године.
Синиша Мали рођен је 25. августа 1972. године у Београду. Дипломирао је и магистрирао на Економском факултету у Београду и добитник је награде за најбољег студента факултета. Мастер студије завршио је на Универзитету Вашингтон у Америци, а докторат је одбранио на Факултету организационих наука у Београду.
Од јула 2001. до октобра 2003. радио је као директор Центра за тендере Агенције за приватизацију. У том периоду је обављено највише приватизација, а приватизациони консултант је био Делоитте Туш, из кога је он и дошао у државне институције. Све приватизације које је спровео Синиша Мали, касније су поништене. Купци су опљачкали стратешка предузећа, остављајући их у великим дуговима, и очерупана, а онда их је Агенција за приватизацију поново вратила држави, да види шта ће са њима.
Док је радио у Агенцији за приватизацију, на њеном челу су били Владимир Чупић (после на челу Хyпо Алпе Адриа Банке, данас на челу АИК Банке) и Мирко Цветковић (касније председник владе Србије).
Синиша Мали је био члан тендерске комисије за приватизацију Беопетрола, а по продаји ове фирме руском Лукоилу, постављен је на место директора за инвестиције ове компаније! Поступак за утврђивање евентуалног сукоба интереса никада није покренут.
По одласку из Агенције, Мали постаје генерални директор НЦА Инвестмент Гроуп, на ком месту је од септембра 2005. до 2008. године. Ово предузеће је кровна фирма која у свом власништву има више мањих предузећа, између осталих и НЦА Медиу, која има 21,2 одсто власништва српске телевизије Б 92. Власник НЦА групе је контроверзни бизнисмен Слободан Вучићевић, донедавни власник Гранд кафе и Силвер Лаке-а, предузећа које управља туристичким ресурсима Сребрног језера.
Синиша Мали је био и саветник за привреду премијера Мирка Цветковића, као и саветник за привреду и финансије Александра Вучића, док је овај био први потпредседник владе. У период док је Мали саветовао премијера, односно првог потпредседника владе, српска привреда и финансије су све више пропадали. Насупрот њима, Мали је све више растао.
По речима Александра Вучића, Мали није члан Српске напредне странке, али сваку изјаву српског премијера треба узимати са резервом. Када га је у новембру 2013. именовао за председника Привременог већа Београда, лидер СНС-а је рекао како Мали нити ће бити на листи те странке на наредним изборима, нити ће бити њихов кандидат за градоначелника. Почетком ове године је Вучић већ заборавио шта је говорио.
По угледу на свог председника и заштитника и Мали лаже на велико. Тако је у јеку предизборне кампање најавио да ће уговор о продаји ЈАТ-а Етихаду бити објављен до 20. фебруара. Истини за вољу, није навео које године ће то бити, тако да је поменути уговор још увек под велом тајне. Иначе, Мали је и осмислио начин како да се национални авиопревозник поклони Етихаду из Уједињених Арапских Емирата. Његова идеја је била да се здрава имовина ЈАТ-а пренесе на ново друштво које ће да купе Арапи, док ће дугови остати старом ЈАТ-у,
Подгорички лист Дан је Малог оптуживао да је сарађивао са Дарком Шарићем, односно његовим човеком од поверења Небојшом Јестровићем. У овом случају, за разлику од других када се овакве информације помно истражују, истражни органи Србије нису предузели никакву акцију,
Чим је дошао на чело Привременог већа Београда, Мали је обзнанио како је дуг престонице скоро милијарду евра. У исто то време је Министарство финансија објавило како је престоница задужена око 400 милиона евра. Нико никада званично није покушао да утврди ко је слагао јавност – Синиша Мали или Лазар Крстић.
Док је био саветник премијера Мирка Цветковића, а потом и првог потпредседника Александра Вучића, Мали је своју консултанску фирму пунио новце који је узимао од јавних предузећа и буџета града Београда и Србије!
У породици Мали сви праве паре. Док већина деце у Београду иде у обданишта, предшколске установе и школе гладна, Теодор, син Синишин, смеши нам се са стотинак билборда и у реклами компаније Имлек. За рекламирање Имлековог јогурта Вива, мали Теодор је зарадио 50 хиљада евра. За џепарац!
Дакле, лопов таквог формата постављен је вољом Александра Вучића за градоначелника Београда. Вучић је био јасан, наложио је Малом да и за њега олакша касе београдских јавних и комуналних предузећа, и Александру у иностранство пребаци десетине милиона евра. То ће Мали да изврши као од шале.
Игор Милановић
Таблоид
lopovi
dali je moguće
СИНИША МАЛИ,А ЏЕПОВИ ВЕЛИКИ…
presisao prethodnog
Pa Mali i nije tako mali naucio na vreme
Brana MINIRANA u Obrenovcu grad potopljen vlast ALEKSANDRA VUCICA kriva za KATASTROFU.
http://www.youtube.com/watch?v=WPzIXWCX3Tw
tako je to kad vucic trpa samo one sitne ribe u cuzu a sa onim velikim zdere i pije zajedno…
Bezbednosne snage Kosova (BSK) i Vojska Srbije učestvuju na zajedničkoj vojnoj vežbi u vojnoj zoni “Holenfels” u Nemačkoj, objavljeno je u elektronskom izdanju prištinskog dnevnika Tribuna.
Kako se navodi, u vežbi učestvuje oko 4.000 pripadnika iz 13 evropskih zamalja, uključujući i Kosovo, a u organizaciji komande američkih snaga u Evropi. Sve zemlje učesnice su na veb stranici NATO-a navedene kao “saveznici NATO-a, zemlje članice partneri – budući članovi”. Vežba se odvija pod nazivom “Vežbe za operacije budućnosti”.
Ovo je prvi put da 28 članica i ceo taj vojni savez priznaju Kosovo kao partnera, navodi Tribuna. Pored Kosova, Srbije i SAD, u vežbi učestvuju i predstavnici armija
Francuske, Belgije, Albanije, Hrvatske, Mađarske, Bugarske, Litvanije, Poljske, Rumunije, Slovenije, Austrije i Gruzije.
Руске спасиоце, њих 76, који су 16. маја стигли у Београд како би учествовали у спасавању људи из полава, данас су са аеродрома „Никола Тесла“ испратили једино припадници десничарске организације „Заветници“ и представници амбасаде Русијe