Поморавске општине, нарочито Свилајнац, Параћин и Јагодина, претрпеле су велике штете од поплава. У центру Свилајнца и Параћина вода је била висока и до два метра, а у неким деловима скоро три метра.

У параћинској општини поплавама је било обухваћено 37 процената становништва, а вода је продрла у више од 5.000 кућа. У Свилајнац се два дана могло само чамцем и тешком механизацијом.

Под водом је била скоро трећина самог града у коме је вода била дубока до метар. У јагодинској општини поплављено је 1.530 домаћинстава, под водом је било 28 села и шест градских месних заједница. Штета на стамбеним и пословним објектима, као и на њивама још се процењује.

Највише животиња страдало је у свилајначкој и параћинској општини. Само на приватној фарми у Кушиљеву, у којој се узгајала јунад за извоз за Израел, страдало је 2.000 јагњади, док је са територије града Параћина Ветеринарски институт покупио 1,5 тона животињских лешева.

– Фарма у Кушиљеву узгајала је 2.700 јагњади. Радници су успели да на фарму у Витанцу код Деспотовца евакуишу 700 грла, али је 2.000 остало под водом. Извожење 60 тона животињских лешева трајало је неколико дана јер смо чекали да се вода повуче из свих делова фарме – каже за “Вести” Зоран Рашић, директор Ветеринарског специјалистичког института у Јагодини.

Према његовим речима, из Параћина, највише из насеља Врапчани, извезена је 1,5 тона утопљених оваца, јагњади, свиња и живине. Сва утопљена стока уништена је у ћупријској кафилерији.

Домаћинство Костића остало је без 20 пилади и седам кокошака и замрзивача пуног хране, који је плутао двориштем, а пса Ремија успели су да спасу, јер се са њима попео на кров.

– Вода је толико брзо надолазила да ништа нисмо успели да спасемо. Мајка Надежда, син Слободан, супруга и ја успели смо да се склонимо на кров, јер је вода била до плафона. Она се у кући задржала преко 20 сати, тако да смо два-три дана остали на крову, док моја сестра Радмила Јовановић није дошла да нас спасе чамцем. У дворишту је вода остала још неколико дана, а из подрума још увек нисмо успели да је исцрпемо. Све покућство, намештај и гардеробу мораћемо да бацимо – каже Драган, који ради на железници.

Њихова комшиница Светлана Филиповић пливала је по подивљалој бујици да би спасила своје псе Малу, немачког овчара, и мешанца Лашу.

– Када је вода у кући била до колена пси су се из страха попели на кревет. Малу сам повела, а Лашу узела под мишицу. Међутим, док смо дошли до капије вода је већ била до појаса, а на улици до груди. Пси су били јако уплашени. Лашу сам ставила на кров једног аутомобила да бих Малу могла да убацим кроз прозор јетрвине куће. Када сам видела да је он почео да се дави, скочила сам у воду допливала до њега и извукла га на сигурно – прича Светлана.

Прасе поред контејнера

Небојша Симић, директор Јавног комуналног предузећа у Параћину, каже да су неки успели да евакуишу своју стоку, а неки су остали без ичега. Лешеве животиња могли су да извлаче тек петог дана када се вода повукла из већег броја дворишта. Домаћинства која су гајила по једно прасе или неколико кокошака нису пријављивала утопљену стоку, па су екипе комуналног предузећа лешеве животиња налазили поред контејнера. Покупљено је 10 тона лешева стоке из свилајначких села.

Вода до плафона

Милан Томић (86) и његова супруга Даница спасили су се захваљујући полицајцима који су буквално упливали у њихову кућу, али су остали без 30 товних пилића .
– Милан је покушао да спасе пилиће, али када сам видела да вода надолази великом брзином викнула сам му да уђе у кућу. Вода је већ надирала унутра. Иако су били у озиданом кокошињцу, сви пилићи су се подавили, јер је вода у кући била скоро до плафона – каже Даница, која са Миланом живи од његове пољопривредне пензије од само 10.000 динара, а чије је покућство потпуно уништено.

СУТРА – Србија дан после (3): Најмање ватрогасаца у Европи

Вести