Расмусен – дански јастреб у служби америчке империје

Аутор књиге „Манифест против империје“ Саша Марковић сматра да посјета генеталног секретара НАТО Андреаса Фог Расмусена у овом тренутку никако није случајна.

Неолибералани јастреб Андреас Фог Расмусен слијеће у Подгорицу у предвечерје локалних избора. Уз то, тај дански јастреб у служби америчке империје заузима једно од најважнијих мјеста у институционалној хијерархији, обавља функцију генералног секретара НАТО савеза од 2009 године.

Велики противник државе “ социјалне правде“ Расмусен је од 2001.-2008. као премијер Данске, служио америчкој империји, која је фактички окупатор  ЕУ, у свом пуном капацитету.

Реформе које је спровео у Данској, што је само плеоназам за наметање нових неолибералних финансијских окова својим грађанима, довеле су Данску до велике социјалне раслојености, што није никако била карактеристика „скандинавског економског модела“.

Беспоговорна подршка Бушу у инвазији на Ирак 2003., монтирање лажних обавјештајних података данских безбједоносних служби о оружју за масовно уништење које је наводно имао Садам Хусеин, овог скандинавског политичара су ставиле руку под руку са још једним америчким „специјалцем“ са тих географских простора Карлом Билтом.

Специјалац за прљаве послове

Расмунсен је обављао  све прљаве послове који су били потребни  империји, као између осталог и посао  провоцирања  муслимана послије низа погрдних карикарура о Мухамеду у Јиланд- Постену, водећем дневном листу у Данској, све са циљем дизања тензија и ширења страха и панике у Европи од тероризма.  Дакле, радио је по диктату Вашингтона.

Такав посао га је кандидовао за генералног секретара НАТО савеза, гдје у самом врху до најважнијих документа, по ријечима швајцарског проф др историјских наука Данијела Гансера, имају приступ само Американци.

О каквом се политичару и човјеку ради, илуструје и недавно свједочење предсједника Руске федерације Владиира Путина. Наиме, на перманентне прозивке руског државног врха од стране Расмунсена поводом припајања Крима Русији, Путин је нагласио да не жели полемисати са човјеком који га је тајно снимао диктафоном, на једном од састанака који су имали на захтјев Расмунсена.

О каквом се профилу политичара ради, најбоље потврђује чињеница да Расмунсен и није неко ко представља данску елиту. Дански режисер  Ларс вон Трир, један од најважнијих аутора на свијету,  у свом посљедњем филму, Нимфоманка, у једном сегменту даје посебн осврт на Русију и православље, говорећи кроз ријечи главног глумца, да „свјетлост зрачи“ ако се окренемо према истоку.

Истоку, прецизније Русији која се враће вриједностима времена посљедњег цара Николаја  и која је бољшевизам препознала као окове у којима је био заробљен руски народ. Царева мајка је била Данкиња, Царица Марија Фјодоровна (принцеза Дагмар од Данске). Та веза је дубоко усађена у пријатељство и симпатије Данаца и Руса.

Заклињање у послушност

Наравно, Расмунсен не представља нити данску елиту, нити дански народ. Он је један од низа политичара „канаваца“ произведених у епруветама обавјештајних агенција империје.

Није их мало, сјетимо се само поменутог  Карла Билта, или  Николаса Саркозија, због чије се политике Де Гол сигурно преврће у гробу, па Мартија Ахтисарија, Хавијера Солане… има их читава књига за набрајање.

Дакле, тај господин долази у Подгорицу, како је наглашено на неколико дана пред локалне изборе. Његова посјета јасно је и лаицима, је или подршка, или посљедња опомена режиму. Нијесам сигуран чему бих превагнуо. Империја је и те како осоколила своје помоћне играче да ударе по главном играчу и империје.

Мишко Перовић тај посао одрађује већ неко вријеме, а Ранко Кривокапић је у то седло ускочио недавно. Они су џокери империје преко којих се Ђукановић покушава моделирати и управљати  његовим будућим корацима.

Како сам у више својих текстова и излагања наглашавао, будућност уласка у НАТО неће се ријешавати на релацији Брисел-Подгорица, већ у троуглу Вашингтон-Берлин-Москва.

Заклињање црногорског државног врха у опредијељеност ка НАТО интеграцијама, је заправо заклињање на послушност америчкој империји. О уласку у НАТО одлучују други.

Зато је и индикативан долазак Расмунсена у Црну Гору у овом тренутку. Да ли је ту да да подршку неком другом. Некоме ко ће империју регенерисати и вратити повјерење грађанима у „систем“, некоме ко мора да заврши козметичке промјене сличне онима у Хрватској.