Другог дана конференције “Европска трагедија 1914. и мултиполарни свет 2014: Научене лекције” директор и оснивач агенције Стратфор Џорџ Фридман анализирао светску геополитичку сцену и закључио да је почео нови хладни рат
Да ли је свет научио нешто из Првог светског рата започетог пре тачно сто година, једно је од главних питања конференције “Европска трагедија 1914. и мултиполарни свет 2014: Научене лекције” коју је у Београду организовао Центар за међународне односе и одрживи развој.
После Првог, дошао је Други светски рат, а затим Хладни рат све до пада Берлинског зида. Од почетка ове године унутрашњи немири у Украјини прерасли су скоро у грађански рат, а према речима Џорџа Фридмана, директора и оснивача америчке компаније Стратфор, и нови хладни рат због тензија између Русије с једне стране и САД и донекле ЕУ с друге стране.
Светске промене после америчке кризе 2008.
Говорећи о геополитичкој слици света Фридман је оценио да је период након Хладног рата био заснован на три стуба: САД, Европа и Кина.
“То је уздрмано са два догађаја 2008. године. Када је 8. августа 2008. године Русија најавила повратак у историју инвазијом Грузије и 15. септембар 2008. године када је банкротирао Лиман брадрс, и међународни финансијски ситем дошао под огроман притисак, мењајући начин како свет функционише.
Највеће промене настале су у Европи коју је најтеже погодила америчка хипотекарна криза. Европска привреда у великој мери зависи од извоза јер њени капацитети далеко превазилазе домаћу тражњу, па су могућности да земље као што су Румунија и Шпанија одрже баланс ограничене. Европа можда јесте у време просперитета прошла најбоље, али то не може бити мера снаге. Контрола јавног и корпоративног дуга постала је проблем. Повела се дискусија да ли дуг треба да плате кредитори или дужници и на крају су платили дужници. Грчка и Шпанија са незапосленошћу од 26 одсто нашле су се у стиску депресије. Кажем депресија јер су те бројке сличне онима из САД у време Велике депресије.
Садашња Европа не дели цела исту судбину. Становници Медитерана и Немачке или Аустрије не живе исто. Европска криза је социјална криза. Осим тога у Источној Европи нису само економски проблеми већ и геополитички”, истакао је Фридман другог дана конференције о наученим лекцијама из Првог светског рата, додајући да су данас различити погледи на то шта значи бити Европљанин. “Не може се рећи да је ЕУ пропала, али ни не функционише како би требало”, напомиње он.
Када је реч о Кини, Фридман сматра да се најмногољуднија земља на свету не налази више на оним стазама раста као пре 10 или 20 година.
“У Кини данас имамо исељавање фабрика ка Африци и Јужној Америци. Довољно је видети да богати Кинези купују некретнине у САД па да видите да нешто није у реду. Привредни раст Кине је 7,5 одсто што је значајно мање него у претходним годинама. Кина није више оно што је била пре 20 година”, објашњава Фридман.
Украјинска криза и немачка улога
Украјинска криза је данас централно место сваке геополитичке анализе.
“Из руског угла”, оцењује Фридман, “ово што се дешава у Украјини је наставак наранџасте револуције коју су организовале западне агенције да доведу прозападну власт у Кијеву. Ако би којим случајем ЕУ или чак НАТО прихватила Украјину у чланство то би значило да би се Смоленск, некада центар царевине Русије, налазио на граници и 250 миља од Москве”, истиче овај амерички аналитичар.
У Европи централну улогу игра Немачка која је четврта највећа економија на свету, али која нема армију.
“Они не желе хладни рат иако су га можда започели, нудећи Украјини чланство у ЕУ. Немачка жели мир и договор у Украјини или чак имају и непријатељску став према америчкој интервенцији у Украјини. Овај хладни рат биће вођен на Црном мору, због стратешког положаја Севастопоља и енергије, јер туда пролазе гасоводи и нафтоводи.
У том случају Грузија постаје важна, јер у случају нестабилности може да одсече Азербејџан и њихову енергију од Европе. Савезници САД у Источној Европи су Пољска, Румунија и Турска. Граница између европског полуострва и “хартленда” поново је у пламену. Што се тиче Бугарске, мислим да су је САД отписале као савезника”, изанализиаро је Фридман.
Према нејговим речима, Немцима је у хладном рату било одлично, били су сила, али не империјалисти.
“Сада је за Немце дошло време да раде оно у чему су најгори, да балансирају. За САД Немачка је важна, јер без ње и Аустрије снабдевање источног фронта постаје јако тешко. За Русију је битна као трговински партнер. Немци би у овом конфликту требало што више да отежу”, сматра он уз опаску да ће и Србија бити умешана у украјински конфликт, било да је неко гурне у то или да се сама укључи.
Демократија и енергенти
Као пример промена у понашању сила он је истакао и недавну вечеру у част Азербејџана која је уприличена у Вашингтону, на којој је искусни демократски конгресмен изјавио да на свету постоје две велике демократије: америчка и азербејџанска, што је изазвало смех код публике с обзиром о каквој се демократији ради у Азербејџану, што не спречава Американце да се потруде око њихових енергената.
Управо су цене енергената, пре свега нафте и највећи ризик за Русију, сматра Фридман.
“За Русију представља проблем што је зависна од цене нафте коју не може да контролише. За Русију то је лоша позиција јер нико не зна како ће се цене кретати, а они носе највећи ризик. С друге стране, САД су због тога све више заинтересоване за Ирак, Иран и Либију”, закључио је Фридман.
Међународно право и велике силе
На панелу на ком се расправљало о украјинској кризи учествовао је и амерички економиста Џефри Сакс, познат по саветодавним улогама у источноевропским земљама на почетку транзиције деведестих година прошлог века. Он је оценио позицију Србије око украјинске кризе као “мудру и примерену”. Такође је указао и на опасност која настаје када глобалне силе селективно поштују међународно право. Сакс је истакао да ниједна од две силе не поштује међународно право, што је опасно по свет, посебно по мале државе.
“Не можемо да тумачимо међународно право како хоћемо. Када су САД тражиле да председник Сирије Басар ал Асад оде с власти то је било кршење међународног права. Не може једна држава да диктира ко ће бити на власти у другој. Исто тако је кршење међународног права наоружавање бораца на терену. На исти начин и Русија у Украјини крши међународно право”, нагласио је Сакс. Он је подсетио да се Москва обавезала на поштовање територијалног интегритета Украјине када је Кијев прихватио споразум о нуклеарном разоружању.
Сакс, који је био саветник бившег премијера СФР Југославије Анте Марковића, оценио је да треба укинути економске границе, направити глобалну економију и поштовати међународно право. Такође је казао да просперитет Русије не зависи од потписивања споразума са Кином или од Евроазијске уније, већ од тога да буде део глобалне економије и високотехнолошког света.
Украјина – рат или мир
Према речима генералног секретара ОЕБС-а Ламберта Занијера политички процеси као и напредак региона ка европској интеграцији допринели су решавању практичних питања, која имају утицаја на шире политичко питање. Он је напоменуо да је пут компликован, али да се међународна заједница креће добрим путем. Украјина је, према његовим речима, компликована агенда за међународну заједницу, али има простора да се преусмери процес и врати се на политички пут.
За Наталију Нарочницкају, руску политичарку, историчарку и дипломату и председницу Фондације за историјску перспективу једини начин да Украјина опстане јесте федерализација и децентрализација власти, као и да се обавеже на неутралност.
“Југославија је проживела слично што и Украјина”, оценила је она и навела пример Босне и Херцеговине као вештачке творевине у којој људи нису могли да живе заједно без присиле.
Занимљиво је и њено виђење бившег украјинског председника који се у западним медијима по правилу представља као проруски орјентисан.
“Виктор Јанукович никада није разумео руску политику и у Русији није схватан као проруски”, истакла је Нарочницкаја.
Она је оценила да је неоспорно да је протест на тргу Мајдан делимично био спонтан, али се променио у тренутку када су Американци одлучили да га инструментализују.
Нарочницкаја је истакла да је Пандорина кутија, која је отворена са Косовом, неминовно довела до последица.
Много оштрија према Русији била је унука некадашњег председника СССР-а Никите Хрушчова Нина Хрушчова, сарадник Института за светску политику која је навела да притискањем Украјине Владимир Путин гура свет у велику опасност и спреман је да иде до краја.
“Русија још увек жели да буде виђена као светска сила, а не само као регионална”, оценила је Хрушчова.
“Заборављени” Блиски исток
Током дана одржан је панел и о Блиском истоку, а закључак панелиста је да се чини да овај регион више никога не занима. На овом панелу стручњаци су оценили да Сирија више и није држава, те да су Палестина и Израел остављени сами да се договоре.
Израелски политичар и бивши вицепремијер Хаим Рамон истакао је да ће се израелско палестински конфликт на крају решити са две државе и разменом два, три одсто територија.
“Данас никога више не занима шта се ту дешава. Када је у Египту на власти био Мубарак за њих је однос Израела и Плаестине био велико питање, али сада више није. За Саудијску Арабију је много већа брига Иран. Сви знају да ће решење бити две државе. Палестинци пристају на нешто на шта нису пристајали раније, на утврђивање граница и безбедност. Пре 25 година у Лабуристичкој партији у Израелу свега два, три одсто је било за дводржавно решење, а сада их је преко 75 одсто, а слично је и у целом Израелу. Израел неће бити једина сила на свету која је окупирала три, четири милиона људи”, рекао је Хамон додајући да ако буде решење једне државе Израела и Палестине то ће бити крај демократске јеврејске државе.
Мохамед Бенаиса, бивши министар спољних послова Марока и садашњи градоначелник града Асила, упозорио је да иако сада Блиски исток није у фокусу, у кратком року – може еруптирати.
Он је указао и на значај Северне Африке која се уопште не спомиње, мада у њој живи 300 милиона Арапа и једна трећина Африке су Арапи.
“За Арапе, прва лекција из Првог светског рата је да не верују Запади ни Истоку, јер је цела колонијална поставка дошла после рата. Светом се раширила нова империјалистичка идеологија, бољшевичка у СССР и колонијална на Западу. Период колонизације можда јесте означио градњу инфраструктуре, али 1966. када су Француска и Шпанија напустиле Мароко, ниједан факултет нису оставиле за собом, а у шпанском делу постојале су само школе до четири године”, напоменуо је Бенаиса.
Милош Обрадовић
Балкан Магазин
фото: ЦИРСД
