Због кашњења у исплати, истраживачи страхују да ли ће пројекте завршити у року. Ако посао не буде завршен на време, мораће да се плаћају пенали за кредит
– Нешто ће моћи да се уради брже, али за неке је потребно дуже време. Зато тражимо да нам се и рок продужи за годину дана – каже за „Новости“ др Ђурђица Јововић, научни саветник у Институту за медицинска истраживања и председник Синдиката науке. – Иако се прича да је издвајање за науку повећано са 0,3 на 0,6 одсто БДП, паре из буџета су смањене на 0,2 одсто БДП. А то повећање долази искључиво из кредита, који ћемо морати да враћамо и где пише да, ако будемо каснили са пројектима, Србија плаћа пенале за сваки продужени сат.
Реч је о четири милијарде евра, како објашњава, добијених од Евопске банке за развој, од којих је предвиђена по милијарда током четири године за потрошни материјал и опрему.
– То значи да из кредита купујемо и тоалет-папир. Исто би било као када би грађани узимали кредит да купују хлеб и млеко – објашњава др Јововић.
Она каже да и у протеклих годину дана ниједан одговоран руководилац није своју групу оставио потпуно без материјала за рад, али располагали су недовољним средствима. Али, нико им није објаснио због чега се касни са набавком опреме.
МЛАДИМ НАУЧНИЦИМА 40.000 ДИНАРА ОКО 12.000 истраживача ради у Србији, од којих је већина на факултетима. У институтима их је, објашњава др Јововић, око 5.000. Млади научници зарађују између 40.000 и 42.000 динара, а када докторирају зарада им се повећава за 5.000 динара. У највишем рангу, научни саветници, који имају категорију А1 и обично веома дуг радни стаж, примају месечно између 110.000 и 120.000 динара. Они чине тек десет одсто научне заједнице.
Да је ситуација била тешка потврђује и др Александра Милутиновић Николић, научни саветник у Институту за хемију, технологију и металургију.
– Средства из буџета, али знатно умањена, стизала су, али из кредита до априла ништа – наводи др Милутиновић Николић. – Недостајале су хемикалије, пипете, епрувете… Та набавка сада иде обједињено за све институте, па је и процедура много дужа и компликованија, а нисам сигурна да се ишта уштеди.
А кад немају средства и не раде пројекте, научници не могу ни да објављују радове у часописима. Понајвише од тога зависи у којој ће се категорији наћи и колико ће зарађивати. Наредне године треба, на основу успеха, поново да буду категорисани од А1 до А6. Ако неко падне, на пример, испод А4 остаће потпуно без зараде.
– Не могу да замислим да се догоди да научници у Србији остају без посла не својом кривицом, него због туђег кашњења – напомиње наша саговорница.
Посебна прича су, наводи, плате научника, који се годинама боре само да се изједначе са колегама са факултета и осталим јавним службама.
– Све јавне службе су за априлску зараду добиле повећање од 3,46 одсто осим науке. Нас су заборавили и за нас нема пара у буџету – незадовољна је др Јововић.
Новости
