Џихадисти из Сирије освајају град за градом у Ираку

Припадници „Исламске државе Ирака и Сирије“ последњих дана су заузели северну провинцију Ниневех, делове Киркука и Самаре, под њиховом контролом је и највећа рафинерија нафте у Баиџију. Из Мосула бежи око пола милиона цивила где је, такође, за таоце узето 48 Турака из тамошњег конзулата. Премијер Нури ал Малики није успео да спречи нападе, те се Ирачани прибојавају трагичног сценарија грађанског рата из 2006. и 2007. Процене су да сунитски џихадисти ИДИС-а желе да преузму област дуж границе између Ирака и Сирије и свргну шиитску власт како у Дамаску, тако и у Багдаду

Припадници „Исламске државе Ирака и Сирије“ (ИДИС) заузели су у среду град Тикрит у Ираку и затворили приступ највећој рафинерији нафте у земљи у Баиџију, која производи 300.000 барела дневно и снабдева већину државе. ИДИС под контролом има и Мосул, други по величини град у земљи, са два милиона становника. Ова сунитска организација која се делимично удаљила од Ал Каиде из које је проистекла као огранак, за циљ има, пише Араб њуз, да заузме област дуж границе између Ирака и Сирије и свргне шиитску власт како у Дамаску, тако и у Багдаду.

Исламисти су за последњих годину дана, након повлачења америчких трупа из државе, заузели Фалуџу и делове Рамадија, западно од Багдада. Последњих неколико дана интензивирали су нападе у провинцији Ниневех и за кратко време преузели контролу над северним делом земље, те су градови падали у руке ИДИС-а из дана у дан. Не само да је јавност у региону изненађена новим сукобима у Ираку ових размера, већ је то изгледа и сама власт у Багдаду – која није успела да спречи ниједан од напада. Процењује се да је пола милиона цивила побегло из Мосула, од којих су се многи запутили у аутономни Курдистан. Грађанима је речено да не треба да се плаше, већ да ће их ИДИС „ослободити репресије“. У Мосулу је такође заробљено 48 држављана Турске у тамошњем конзулату, укључујући и генералног конзула, троје деце и неколико припадника безбедносних снага, преноси Ал Арабија.

Пали Ниневех, делови Киркука и Самаре

Према наводима блискоисточних медија, припадници ИДИС-а су у родни град бившег ирачког председника Садама Хусеина – Тикрит, у среду ушли са 60 возила, заузели су владине зграде и подигли своје заставе. Провинција Ниневех и делови Киркука пали су у руке ИДИС-а у уторак, а група је на Твитеру објавила фотографије својих џихадиста са освојених територија Ирака. ИДИС овде позива „браћу“ да им се придруже у борби против „сафавидске“ војске, чиме се алудира на персијску династију која је прокламовала шиизам. Обезбеђење рафинерије у Баиџију, такође у уторак, било је упозорено да се повуче. Наиме, један мештанин прича за Ал Акхбар да су исламисти звали телефоном истакнуте племенске вође, рекавши да долазе „да умру или да преузму контролу над Баиџијем“, те су их „саветовали“ да кажу својим синовима да напусте војне и полицијске положаје пре вечерње молитве. ИДИС је тако освојио Баиџи већ  увече. Дан раније заузети су и делови провинције Самара.

Градоначелник Мосула оптужује премијера

Ирачки премијер Нури ал Малики је за пад Мосула рекао да је „завера“, истичући да ће сви они који су напустили своје положаје бити кажњени. Малики је одмах од парламента затражио да се прогласи ванредно стање у земљи. Он је навео и да се много добровољаца пријавило да учествује у борбама против ИДИС-а, те и да ће оружје дати и цивилима, док су припадници муџахединске групе објавили да је освајање Мосула део плана „да се заузме читава земља и очисти од отпадника“. Градоначелник Мосула Атхел ал Нуџаифи, међутим, оптужио је Маликија за пад града.

„Припадници ИДИС-а ушли су у Мосул из пустиње у Сирији. Тамо постоје њихови кампови и упорно смо тражили од власти да бомбардују те насеобине, уместо да маме ИДИС у градове и да им се тамо супротставе“, рекао је Нуџаифи.

Борба против шиита – Маликија и Асада

Аналитичари тврде, преноси Араб њуз, да је Малики као шиитски муслиман који влада Ираком већ осам година, занемарио незадовољство некада већинских сунита (пре пада Садама Хусеина), који су се у међувремену наоружали. Малики је познат и по негативним ставовима према Курдима који имају своју провинцију на северу земље и јаке војне снаге. У светлу немилих догађаја последњих дана, званичници у Багдаду помињали су и могућност да се тражи помоћ од курдске војске.

ИДИС, коју предводи Абу Бакр ал Багдади, одвојио се од међународног вође Ал Каиде, бившег команданта Осаме бин Ладена – Ајмана ал Завахирија, и сукобио се са другим Ал Каидиним групама у Сирији. Организација је постала доминантна у Ираку и Сирији, где је успела да заузме бројне градове, и то често се борећи против других сунитских милитаната. Сиријски председник Башар ал Асад припада шиитског групи алавита, док шиити који чине већину у Ираку, прелазе границу како би се борили у Асадовим трупама.

Зашто је ИДИС интензивирао нападе

Блискоисточни медији спекулишу о различитим теоријама напада ИДИС-а у Ираку. Помиње се како је велики број сунита дошао из Сирије током троипогодишњег рата, те да се ради о регионалној завери Саудијске Арабије, Катара и Турске који би да се освете ирачком премијеру за игнорисање сунита. Бејрутски лист Ал Алкхбар, који се везује за шиитску групу Хезболах у Либану, пише да је најлогичнији одговор да је ИДИС предосетио да се САД и шиитски Иран ближе извесном договору, што као резултат може да има и уклањање џихадиста из региона, укључујући и ИДИС. Приде, ирачке власти су почеле да групишу снаге како би повратиле контролу над провинцијом Ал Анбар, што је ИДИС схватио као сигнал за напад и јачање позиција. Према другој опцији, ИДИС-у је претило да буде намамљен у клопку „слично као што су САД урадиле са Садамом Хусеином пре него што је напао Ирак а како би обезбедиле подршку у региону за његову елиминацију“.

Ал Акхбар наводи да је свакако чињеница да власти у Ираку не само да нису успеле да обнове државу и зауставе корупцију, већ и да су пропустиле да формирају јаке војне снаге. Војска која броји 1,1 милион припадника није у стању да обезбеди осећај сигурности чак ни у етнички хомогеним јужним деловима земље где сунитски џихадисти тек спорадично покушавају да блокирају главни пут између Багдада, Наџара и Карбала. „Да не помињемо“, наставља бејрутски лист, „многобројне жртве које свакодневно страдају у Багдаду“, те и неспособност режима да уђе у Фалуџу, и поред хиљада рањених и убијених војника. Ово је прилика, закључује Ал Акхбар, да се завађене политичке стране у земљи уједине и супротставе се нападима и насиљу које Ирак у овом обиму није доживео од грађанског рата 2006. и 2007. године. 

Данијела Ћировић, Балкан магазин