ДВЕ милијарде динара потребне су за обнову објеката за заштиту од поплава широм Србије које је недавно тешко оштетила водена стихија. Кад обновимо инфраструктуру она ће бити у стању од пре мајске катастрофе. А управо због таквог стања је и дошло до муњевите поплаве с ужасним последицама, каже Горан Пузовић, директор ЈП „Србијаводе“.
– Разорена је или додатно оштећена одбрамбена инфраструктура крај великих градова, густо насељених подручја, енергетских објеката. Та места су приоритети за хитну санацију. Нажалост, нису једина. На чак 180 тачака у Србији одбрана од поплава је у критичном стању – каже Пузовић.
Водена стихија је изазвала нова велика оштећења и проблеме на нерегулисаним токовима кроз Крупањ, сливове река Јадар, Јасенице, Бјелице, Западне Мораве, Црмнице у зони Параћина.
– Ни на једној од ових тачака нема места за чекање. Сада и мале падавине могу да изазову велике последице. А када то закрпимо, онда смо тек на почетку – каже Пузовић.
Стручњаци подсећају да катастрофалне поплаве нису изазвале велике реке, већ мали бујични водотокови, јер у њихово одржавање није улагано дуже од 20 година. Катастрофалној штети умногоме су допринела лоша законска решења која су одговорност за одбрану од бујичних поплава пребацила на општине. Закон је на неприродан начин поделио реке по општинским границама, а не по сливовима. А бујице не хају за накарадну „регионализацију“.
НЕОПХОДАН НОВИ ЗАКОН
Стручњаци за водопривреду кажу да су се проблеми тако нагомилали да ће бити потребно од пет до десет година да се заштита од поплава доведе у пристојно стање. Да би се кренуло с мртве тачке неопходно је хитно променити и законе у области водопривреде. – Новим законом санкције морају бити дефинисане и пооштрене – каже Горан Пузовић.
– Локалне самоуправе немају ни стручни ни технички а најмање финансијски капацитет да раде посао који им је додељен по закону из 2010. године. Сад се види да без изградње нових акумулација и растеретних канала у горњим деловима бујичних токова не можемо да контролишемо слив – каже Пузовић.
Стручњаци за водопривреду кажу да је у Србији дошло до апсурдне ситуације, да на свим нивоима у руководећим структурама за одбрану од поплава нема – стручних кадрова.
– Када бисмо скупили чланове свих општинских штабова за ванредне ситуације у Србији, у њима бисмо нашли само неколико инжењера шумарства за заштиту од бујица и ерозија и грађевинских инжењера – хидраша! Пошто без њих нема стручног планирања ни превентиве, општине немају израђене оперативне планове за одбрану од бујичних поплава – каже Милутин Стефановић, који је у Институту за водопривреду „Јарослав Черни“ директор Завода за заштиту од бујица и ерозије.
Он објашњава да оперативни план прецизно одређује и ко и шта ради у ванредним ситуацијама. Тај документ мора да садржи јасно дефинисане сценарије и критеријуме за одбрану од поплава при свакој бујици. Оперативни планови прецизно одређују ко и шта треба да ради. Без њих не могу да се планирају ни будуће потребе.
– Планове нисмо имали пре мајске катастрофе, а немамо их ни сада. То се показало у Крагујевцу пре десетак дана. Било је довољно 50 милиметара падавина и за само три сата цео град завршио је у води. Не треба се заваравати причом да нам се катастрофална поплава десила због „хиљадугодишњих киша“ које се више неће поновити. Реалност је да исте падавине можемо имати већ следеће године – каже Стефановић.
Статистике показују да бујичне поплаве у Србији изазивају веће штете од свих елементарних непогода, чак и у сушним годинама. Зато је невероватан податак да је последњи попис бујичних водотокова у Србији урађен пре више од 40 година.
– Некад су „Рејонске заједнице за заштиту од бујица и поплава“ непрекидно регистровале бујичне токове и сваки ерозиони процес. Те заједнице су 1972. укинуте и наступио је информациони мрак, иако је у Србији до тада регистровано више од 14.000 бујичних водотокова у чијој околини живи 80 одсто становништва. У међувремну смо дословно променили географију земље грађевинским и инфраструктурним радовима, често нестручно – каже Стефановић.
Бујице су активирале велики број клизишта и огромних одрона који су уништили саобраћајнице и цела насеља у западној Србији, кажу стручњаци за геотехнику Геолошког завода Србије. Њихови тимови су, по налогу Министарства за рударство, већ две недеље на терену где истражују које се тло сада уопште може користити за пресељавање становништва.
– Велики број кућа мораће да се измести на потпуно нове локације. Тло је дестабилизовано и на теренима који нису били клизишта. Због подсецања падина бујице су изазвале огромне одроне и читава брда земље су се сручила на куће и путеве. Многи од одрона на саобраћајницама још не смеју да се чисте јер је земља влажна и покренуо би се нови ланац обрушавања – каже Добрица Димитријевић, из Геолошког завода Србије.
“ТЕМПИРАна бОМБа“
Пошто у Србији 40 година није прављен катастар бујичних токова, људи су зидали куће у њиховим речним коритима или непосредној близини, што је равно градњи на темпираној бомби, чији упаљач активира јака киша или отапање снега.
– У 21. веку, информатичком добу, имамо апсурд да у Србији постоји Водопривредни информациони систем у коме ниједна база података није попуњена бујичним токовима. Зато су људи градили у коритима бујица које су им сад прошле директно кроз кућу. У Крупњу, где су набујале реке поткопале тло испод кућа оне су „клецнуле“ и срушиле се. У Обреновцу су се излиле из старих речних корита која су затрпана и претворена у грађевинско земљиште, а неки постојећи канали су били потпуно загушени смећем – набраја Стефановић.
ДИВЉОМ ГРАДЊОМ У ПРОПАСТ
Стручњаци за инжењерску геологију – геотехнику Геолошког завода Србије истражују особине тла и његову безбедност за градњу објеката. Сваке године они допуњавају катастар клизишта новим подацима. Базу података о више од 30.000 активних клизишта у Србији и хиљаде потенцијалних клизишта, као и прегледне карте, они редовно шаљу надлежном министарству. Геолози не знају зашто се у јавности ствара лажни утисак да нема катастра клизишта који јасно показује које је земљиште ризично.
– Чињеница је да се дозволе за зидање објеката у ризичним областима не дају, али је чињеница и да се они даље граде, надајући се накнадној легализацији. Тако угрожавају и себе и друге – каже Добрица Димитријевић, стручњак за геотехнику у Геолошком заводу Србије.
Борис СУБАШИЋ, Новости
