ОТКАКО је 2011. године донет последњи законик о кривичном поступку, који је између осталог поверио истрагу Тужилаштву уместо суду, наука и струка још не могу да се усагласе да ли је овај системски пропис испунио циљ – бржу и ефикаснију правду за грађане. О томе сведоче и последње измене овог закона, које је недавно усвојио парламент, али и формирање посебне комисије која испитује његову примену.
Професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић каже да садашњи кривични поступак само формално и више козметички личи на амерички.
– То је најочигледније на главном претресу, који је потпуно адверзијални са минималном доказном активношћу суда – сматра Шкулић. – Ово је посебно видљиво кад сведоке испитују странке, прво она која их је предложила у основном испитивању, а затим супротна у унакрсном. У нашим условима ово је прилично бесмислено, пошто основно и унакрсно испитивање имају смисла само ако суд на главном претресу уопште нема увид у оно што је сведок рекао пре суђења. Пример за то је америчка порота, која први пут види сведока у судници, где се и први пут упознаје са његовим исказом. Овде судије имају све списе из истраге и упознати су са сведоком од раније, што обесмишљава целу ту представу са страначким испитивањем сведока на претресу.
За адвоката Небојшу Перовића унакрсно испитивање није проблем, он сматра да се одбрани и Тужилаштву овом новином омогућава да утврде квалитет и кредибилитет исказа сведока, без права мешања судског већа. Перовић, међутим, као проблем види то што се у многим одредбама законика осећа неједнакост странака у поступку.
– Права и поступање тужиоца и одбране до те мере нису изједначени да тужилац има право да новчано казни браниоца у истрази – објашњава Перовић.
ДА ВОДЕ РАЧУНА
ТУЖИЛАШТВО би морало, каже адвокат Југослав Тинтор, сваки пут када размишља да ли ће предложити притвор добро да размисли и да води рачуна о оцењивању професионалног рада, да се види колико има подигнутих оптужница, колико ослобађајућих пресуда по њима и колико трају поступци.
– Сматрам да није добро ни то што је оштећеном ускраћено право да сам преузме кривично гоњење у случају када надлежно тужилаштво не жели да води кривични поступак зато што сматра да нема довољно елемената за то. Тада је оштећеном омогућено да изјави приговор непосредно вишем тужилаштву, а уколико га и оно одбаци као неосновано, оштећени више није у могућности да кривично гони осумњиченог у сопственој режији, осим када је подигнут оптужни предлог или оптужница.
– Увођењем тужилачке истраге тужилаштво је добило многа нова овлашћења – сумира адвокат Југослав Тинтор. – Од њихових одлука директно зависи како покретање истражног поступка, тако и његово окончање. У неким предметима Уставни суд је утврдио да су повређена људска права окривљених. Која је правна консеквенца тога? Да ли се то одражава на сам поступак? Апсолутно не.
Новости
Posledice novog zakona osecam na svojoj kozi vec sad kao ostecena stranka u kriv. predmetu protiv osumnjicenog !