Београд – Повод за разговор са Слободаном М. Филиповићем, јесте његова најновија књига „Културна колевка холоцена“ у којој има доста нових и неуобичајених научних тумачења.
Реците нам шта је заправо тема ваше последње књиге?
Сам наслов књиге тематски одређује њен садржај, који се бави изворним митом и континуитетом културе пете генерацији људи на земаљском шару.
Можете ли мало подробније о петој генерацији људи, културном континуитету и изворном миту?
Ми смо пета генерација људи, која по Миланковићу живи у времену после петог леденог доба, приближно завршеног пре 11.000 година, када је започело наше међуледено доба познатије као холоцен. Његов почетак се везује за настанак Голфске струје која је омогућила живот на северу Европе.
Културни источник холоцена или нашег међуледеног доба је Подунавље (Белоречје или Седморечје) Хелма (Балкана), који постоји у континуитету од мезолита у свом крстоликом ширењу по свету.
Изворни мит српског народног предања је првобитно знање о Природи које се заснива на основним небеским кретањима, а то је уз ведско једино општечовечанско знање о стварности.
Како се неолитска култура може у цивилизацијском смислу повезати са Србима, Балканом и планетом Земљом?
Прва цивилизација холоцена настала је на Дунаву. Идентичност духовних симбола Винче и савремених српских, упућује на закључак да се ради о истом народу, односно аутохтоности Срба на Хелму, истиче поред осталих Милан Стеванчевић. Винча је колевка прве цивилизације и културна матрица света (М. Гимбутас), као светски расадник холоценске културе с увек присутним Србима, који су избачени из културне историје света и проглашени за неисторијски народ.
Званична наука има сасвим супротан став који говори о доласку културе с Истока.
Култура је моћ духа а Срби народ који је увек давао предност духовном, па отимање и присвајање српског знања траје већ миленијумима. Владајућа наука упорно али неаргументовано заговара став о доласку културе с Истока, који је срушио Марио Алинеи својом Теоријом палеолитског континуитета Срба на Хелму. Он је културном утицају с Истока супроставио типичан процес мезолитског континуитета културе у Европи, који необориво подупиру архигенетски налази, неолитски урбанизам, телови, археометалургија, астрономија, а што је пресудно писменост и календар.
Какве су околности утицале да култура настане баш на Хелму (Балкану)?
Нешто не може настати из ничега. Култура није настала већ је пренешена. Предања широм земаљског шара кажу, да су богови ходали по Земљи, a дошли су кад је свет већ био створен! Богови су високоцивилизовани дошљаци из космоса који су нам донели културу, па је неоснован став владајуће науке, да је старост човека тобоже управно пропорционална његовом незнању. Управо је супротно, што више идемо у прошлост човек је све више знао!Трагови високонапредних преисторијских цивилизација налазе се свуда по свету, али се не уклапају у конвенционално гледиште науке на историју (Џ. Марч)!
Оно што је чудесно у причи о идеолошком затирању високоцивилизованог знања наших предака кроз миленијуме, јесте чињеница, да је српско народно предање принципски сачувало то знање у усменом облику! Зато, као колега новинар морам да поставим вама и читаоцима једно питање које нажалост служи као спрдња: Зашто су Срби „небески народ“? Зато што је део наших предака „дошао с неба“ а то буквално значи с друге планете. Они су богови који су донели знање, а Свето писмо сведочи да су се мешали са земаљским женама. Уосталом, Срби имају предање, да их Бог није створио него да су они његови потомци!
Остаје нејасно питање мотива у идеологији конвенционалне науке. Зашто би неко спречавао сазнање да у космосу има живота?
На то питање најбољи одговор је дао М. Трошич: Покретачка сила науке је капитал са својим интересима, а не жеља за истином.Прикривање и присвајање духовног знања увек има за крајњи циљ власт у материјалном смислу, јер, држава је земаљска а најземаљскија у њој је власт. У теорији државе постоји „злодух власти“ кога одређују троструке двери пакла. Једна од њих је страст која бира целог човека, па је он зато принуђен да се крије иза двојног морала: јавног и приватног. Отуда, сви прасићи на демократској сцени државе су од исте крмаче. Државни криминал на путу потпуне контроле иде најкрвавијим путем историје, на коме религија проповеда лажну љубав, наука незнање а политика двојни морал.
Једина човекова утеха су највише идеје које стоје изнад историје! Поштење није врлина већ дужност, јер увек ниче оно што је посејано. Отуда, човек нема потребе за мрачним средствима, само, ако се несебично преда идеалу духовног развитка (Д. Николајевић).
Ви сте са теорије прешли на праксу завере. Има ли она психолошки мотив и какав је њен ефекат?
Психолошка потреба скоројевића за старином од искона, одавно је постала кривотворена пракса у којој су моћници конструисали целокупну историју, у времену од 14. до 16. века, како истичу бројни истраживачи (Топер, Камајер, Илиг, Гајзе, Фистер, Хадруан, Балдауф, Фоменко, Носовски, Николић…). Нема оригинала али ми имамо преписе, то је лајтмотив владајуће науке!? Велико је питање, да ли је латински као ненародни језик старији од деветог, десетог века или Хуманизма како неки тврде, јер, нема оригинала пре 12. века! Исто важи за јелински („грчки“) и јеврејски, као и западно европске језике који су у конструисаној историји добили 1000 година културе на поклон, уз измишљене владаре и народе.
Прво папско седиште је био Авињон, а Рим није старији од Хуманизма и пре тога је био обично село, а то значи, да није постојала ни папска држава. Једини град у Европи за крунисање, до времена хуманизма био је Цариград, а једино старо царство је српско, што је више него довољан разлог за сатанизовање Срба.
Предања широм света говоре о једном језику, а такође и библијско Постање. Реците нам нешто о „мајка“ језику и писму, за које неки тврде да је српско?
Катарина Велика добар познавалац историје, тврдила је између осталих, да је српски првобитни језик људског рода. „Прамајка“ језик је забележио дивски Сит трећи син Адамов, али то није јеврејски, јер су они старином као и митски Аврам Аморити и „хамовци“ (Хикси), како каже и јеврејски историчар Флавије. То значи да су они медски Срби (Филистејци, касније Веничани), а етнички Јевреји су мешавина народа настала од Срба као и Јелини алијас „Грци“. Проблем с Јеврејима и Јелинима („Грцима“) је у томе, што су они мешавина народа настала од Срба чију су културу присвојили и прогласили за своју, а то производи бројне историјске феномене. Један од њих, јесте неаргументована тврдња владајуће науке да је култура тобоже дошла с Истока, што спада у пословичну методу „обртања на главу“.
Срби од искона живе у Европи, а њихово исходиште је Подунавље Хелма где је настала прва цивилизација нашег међуледеног доба која подразумева писменост. Ову тврдњу доказује културни континуитет од мезолита, старост српског који припада групи најсавршенијих језика, као и писменост која је човеку генетски дата (Пешић). Писмо је пресликана стварност, од Бога дата, без које уз седелачки начин живота (земљорадња) нема културе.
Може ли Свето писмо (Библија) да пружи одговоре на нека научна питања?
Наравно да може, али искључиво у сагласности с подацима из других научних области. Библију само Срби зову Свето писмо, јер то је њихова књига која се изворно односи на сумеро-асирско или архаично српско знање, које су преци данашњих Јевреји преузели у Вавилону и касније присвојили. Зато су у књизи изнешена нека нова тумачења Постања, затим разјашњење титула патријарх и јереј кроз свештени чин Мелхиседека, као и коментар о фалсификовању рајске реке или библијског родослова.
У одељку о законодавству, помињете Правицу и Римско право које то уствари није?
Срби које су звали „народом књиге“ имали су законе једнаке за све, у односу на данашње који су то само формално. У историји српског законодавства, Правица је једнакост критеријума правде, аоно што данас зовемо „Римско“ право је старо Српско право реформисано од стране Константина и Јустинијана, док је „Римско“ право Аларихов бревијар и 12 таблица из критске Гортине, како се звао и „вечни град“ пре Рима. Отуда, Вергилије у Енеиди пева: Крит с Идом је колевка нашег рода (тројанског).
Реците нам нешто о породичном моралу, који истичу бројни антички писци на простору Балкана.
Породичном морал се код хелмских Срба ценио по разгранатости породичних веза, упоредних ведским, које имају генеаолошку забрану орођавања до седмог паса, а епски чак до 9 или 12 пасова. Рођачки односи имају бројне називе, чак и у далеким ступњевима сродства. Осим тога, нарочито су била поштована мистична крвна сродства: кумство и побратимство.
На крају, после овог разговора намеће се питање филозофије живота и начина понашања.
*Васељенска* има слоган: Размишљај својом главом! Ако човек нема свој став није се ни родио! Еврипид и Софокле су сматрали да је најбоље не родити се на овом свету, а ако се човек већ и роди треба што пре с њега да оде, у чему их је Лесандар подржао. Ја се не слажем с овом тројицом и држим се гесла мога професора аријског: Све оно што човек мора да уради треба да схвати као дужност (Р. Стојановић). Али, ако већ стекнеш моћ, онда гледај да те упамте по мудрости и благом понашању (В. Дјурант).
Свакако, да ове крилатице стоје у вези ведске мудрости: Не радуј се претерано продужењу угодна живота, нити пак смрти (ако тешко живиш), већ мирно сачекај време као плаћени слуга наређење.
———————————————————————————-
Слободан М. Филиповић, србиста, дипломирани етнолог (Крсна Слава, дипломски рад 1978.) и новинар који се бави митологијом и палеосемантиком. До сада је објавио низ значајних књига:
„Србизми у турско-источњачким језицима“, Бгд. 2000 (7508.), Сардонија,
„Божанска имена“, Бгд. 2004 (7512.), Сардонија,
„Речник српско-аријски или архаично-српски с додатком корена“, Бгд. 2011 (7520.), Сардонија и друго допуњено ауторско издање,
„Србизми у грчком и латинском“, Бгд.2011 (7520.), Пешић и синови,
„Есеј о Илијади“, Бгд. 2011(7520.), ауторско издање,
„Слава од искона“, Бгд.2012 (7521.), ауторско издање.
„Културна колевка холоцена“, Бгд. 2014 (7523), ауторско издање.
Васељенска ТВ
