Зашто грађани Србије стотинама милионима евра из буџета финансирају приватну фирму италијанског произвођача аутомобила?

Пре него што је компанија Фијат из Торина и почела производњу у Крагујевцу, Србија је у овај бизнис италијанског предузетника Серђа Маркионеа уложила скоро 300 милиона евра! Али, ни до данас јавност није сазнала шта су се некадашњи министри договорили са предузећем Фиат из Торина, у вези фабрике аутомобила у Крагујевцу. Једино је јасно да на основу ставки у буџету, Србија годишње плаћа више од 50 милиона евра Фабрици аутомобила Србија (ФАС), која је у већинском приватном власништву. ФАС од државе годишње извуче више од десет милиона евра, само на основу дубиозних уговора о делу, консалтингу, маркетиншким услугама и сличном, а тај новац завршава на приватним рачунима менаџмента Фиата и српске политичке елите. Не зна се ни које су обавезе уговорних страна по истеку десетогодишњег рока, на који је уговор закључен! Да ли ћемо и ово предузеће морати да узмемо назад са огромним дуговима и незбринутим радницима, као што је био случај са Железаром Смедерево, након што је овај гигант у сарадњи са властима ДОС-а, опљачкао и похарао амерички “инвеститор”, компанија УС-Стеелл?

Да би неко друштво могло да се сматра демократским, у њему све што се ради мора да буде јавно, а то посебно важи за оне сегменте у којима се ангажују државна средства. У демократији званично влада народ, а да би могао да испуни то своје право он мора да има потпуне и тачне информације.

У привредном друштву Фиат Аутомобили Србија д.о.о. (ФАС) из Крагујевца, скоро све је тајно, иако је држава Србија у њега уложила преко 15 милиона евра оснивачког капитала и тиме стекла трећину власништва, док је кроз различите видове субвенција на ово привредно друштво до сада потрошила више стотина милиона евра, и то само по јавности доступним документима. Колико је заиста новца потрошено, до данас је једна од најбоље чуваних тајни у Србији.

ФАС је основан 14. октобра 2008. године са седиштем у улици Косовској број 4. у Крагујевцу. Од почетка је Република Србија у том предузећу званично требала да има трећину власништва. Тако су у почетку, преко својих медија тврдили ондашњи државни функционери, пре свих Млађан Динкић.

Према извештају Агенције за привредне регистре, већински власник ФАС-а, Фиат Гроуп Аутомобилес С.п.А из Торина је 16. октобра 2008. уплатио 38.771.620,30 динара и то је, заједно са нешто раније уплаћених 18.761.889,30 динара од стране Србије, представљао почетни капитал ФАС-а.

Република Србија је затим у децембру 2009. уплатила нешто више од 4,7 милијарди динара неновчаног капитала, односно пренела непокретности и покретне ствари преузете од Групе Застава Возила а.д. које је од тада у реструктуирању. Интересантно је и то да су се до сада под ставком “Страна улагања” провлачили и кредити које је узимао сам ФАС, а у коме Србија има трећину власништва?!

Иако оснивачки акт сваког предузећа мора да буде јавно доступан, у случају ФАС-а исти не поседује ни Агенција за привредне регистре, па се поставља питање како је предузеће уопште регистровано.

По ономе што је јавности познато, оснивање ФАС-а је ишло по моделу већ раније примењеном у случају Железаре Смедерево, а касније пропалих домаћих банака и ЈАТ-а: здрава имовина Заставе је пребачена као неновчани улог у ФАС, док су некадашњем српском произвођачу возила из Крагујевца остали дугови, вишак радника (које ФАС није хтео) и ненаплатива потраживања.

Италијански “партнери” су српској страни одмах постављали изузетно сурове услове како би у центру Шумадије започели производњу. Осим што је Република Србија на себе преузела отплату свих Заставиних дугова и плаћање социјалног програма за раднике који ће бити отпуштени, она је у заједничко предузеће унела непокретну и покретну имовину укупне књиговодствене вредности од скоро пет милијарди динара, као и новчана средства на име оснивачког улога од преко 15 милиона евра, ФАС је ослобођен плаћања комуналија и струје. Према упућеним изворима, Србија плаћа целокупно потрошену електричну енергију. Власт тврди да није тако, него да је у питању “само половина”.

Такође, ФАС не мора да плаћа царину ни остале даџбине на увоз делова потребних за производњу, а за свако новоотворено радно место, тадашња (у међувремену укинута) државна агенција СИЕПА је Фиату исплаћивала је по 10.000 евра. Математика је јасна: на папиру пише да је у прошлој години ФАС запошљавао укупно 3.668 радника. У реалности није тако, али, паре стижу…

Према једној стручној процени, почетак рада ФАС-а коштао је пореске обвезнике преко пола милијарде евра, а ни то није све. Читајући прошлогодишњи буџетски завршни рачун, види се да је држава ФАС-у уплатила 5.880.861.811 динара. Наводно је за повраћај пореза и доприноса плаћено 561,9 милиона динара, 265,1 милиона динара Влада је дала као „кофинансирање Академије и обуке” за раднике ФАС-а, док је остатак од око пет милијарди динара плаћен за ставку „рефундација трошкова реструктурирања имовине”, односно за уређење фабрике и околне инфраструктуре. Све су ово званични подаци Владе Републике Србије.

Истовремено, на основу биланса пословања ФАС-а, који је објавила Агенција за привредне регистре, ово предузеће је у прошлој години добило 3.262.712.000 динара по основу “прихода од премија, субвенција, дотација, регреса, компензација и повраћаја пореских дажбина” (ставка 673 у поменутом билансу). Иако поједини стручњаци сматрају да су државне субвенције стављене у рубрику “Остали пословни приходи” (број 206), ни ту се рачуница не слаже, јер они износе тек нешто мање од 3,3 милијарде динара. Где је нестала разлика од преко 1,5 милијарди динара?

Није јасно ни зашто је Влада за повраћај пореза и доприноса дала наводно преко пола милијарде динара, ако у Билансу стања под ставком 653 (“Трошкови пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада на терет послодавца”) менаџмент ФАС-а наводи суму од само 7,6 милиона динара.

Сума од скоро шест милијарди динара (према годишњем просечном курсу нешто преко 55 милиона евра) уопште није мала за сиромашни српски буџет. Она је више него дупло већа од укупно прикупљених средстава из земље и света за помоћ настрадалима у поплавама (по стању на дан 6. јуна 2014. на посебном рачуну Министарства финансија било је 2.756.028.963,37 динара новчане хуманитарне помоћи).

Хрватски привредни портали су недавно објавили како се из ФАС-а годишње извуче више од десет милиона евра, само на основу дубиозних уговора о делу, консалтингу, маркетиншким услугама и сличном, а тај новац завршава на приватним рачунима менаџмента Фиата и српске политичке елите. Томе треба додати и енормно велике суме које се плаћају за бесцарински увоз разних делова потребних за склапање аутомобила, чија права вредност не може да буде утврђена, јер је обрачунска основица за тај увоз – нула! И у Билансу стања на дан 31. децембра 2013. године, набавну вредност продате робе ФАС процењује на 2.518.687.000 динара?!

У сваком случају, ФАС је прошлу годину завршио са добитком од 1.131.858.000 динара, односно нешто мање од десет милиона евра. Од тих пара Србији припада трећина, па када би се ова добит и исплаћивала, нашој држави би овим темпом требало више од 15 година да поврати само средства дата у 2013. на име субвенција.

О осталим годинама када су плаћане субвенције и о оних пола милијарде или више евра укупно уложених у оснивање ФАС-а не треба ни говорити. Није занемарљива ни чињеница да је 2013. прва година од оснивања ФАС-а у којој је остварен пословни добитак.

Не треба у овој рачуници заборавити ни несрећну фабрику Застава у реструктуирању, која је прошлу годину завршила са акумулираним губитком од преко 11 милијарди динара. У овој фирми је још увек запослено 485 људи, а на њихове плате, порезе и доприносе је прошле године утрошено 564.617.000 динара, али је од тога око 150 милиона динара отишло на зараде чланова Управног одбора, накнаде по основу уговора о делу и остале личне расходе и накнаде. Пошто је Застава потпуно потрошила свој капитал и ове трошкове ће сносити држава Србија.

Све у свему, ФАС јесте највећи српски извозник, али је истовремено и на самом врху листе увозника, јер се највреднији делови за његове аутомобиле не производе у Србији. Истовремено је ово предузеће и највећи корисник субвенција из српског буџета. Како Оснивачки акт није доступан јавности, а не зна се ни шта су све Влада Србије и Фиат група из Торина званично договорили, нико не зна шта ће се десити после 2018, када, кажу упућени, истичу међусобне обавезе. Неки сматрају да ће се тада Фиат повући из Србије, пошто је вишеструко наплатио своја улагања, а да ће држава морати да преузме ФАС као што је то био случај са Железаром у Смедереву по одласку Ју-Ес-Стила.

А 1.

Браћа по превари

Случај фирме Фиат аутомобили Србија д.о.о. није једина велика превара неког италијанског предузећа у Србији. Ту је и Бенеттон Интернатионал Мануфацтуринг С.А. из Луксембурга (оригинална земља порекла овог предузећа, у којој се налази и комплетан његов менаџмент, јесте Италија) који је у 2012. години од српске владе добио 167 милиона динара, што је тада износило више од 1,5 милиона евра. Страни “инвеститор” се обавезао да у року од три године запосли 2.700 радника. Према извештају Агенције за привредне регистре, Бенеттон Сербиа д.о.о. у Нишу је у 2013. запошљавао само 68 радника, док Бенеттон д.о.о. у Београду није имао ниједног запосленог!

Према изјавама самих радника, њихове плате у 2012. и 2013. кретале су се у распону од 5.800 до 17.000 динара. За тако мизерне плате заиста није било потребе давати било какве субвенције.

Игор Милановић, Таблоид