Београд — Јавни дуг Србије прешао је 20 милијарди евра. У Министарству финансија кажу да нам не прети грчки сценарио, док економисти упозоравају да време за мере истиче.

Стижу милијарде евра из Емирата, више пута су били наслови новина у последњих годину дана. Међутим, до овог тренутка арапски новац још није стигао у Србију. У Министарству финансија није било саговорника који би за Б92 пред камерама објаснио шта се дешава са кредитом из Абу Дабија, већ је послат писмени одговор.

“Народна Скупштина Републике Србије ратификовала је Споразум о зајму од Емирата Абу Даби у износу од једне милијарде америчких долара 30. маја 2014. године. Након раитификације, потребно је да се представници Емирата Абу Даби сагласе на све документе које им је доставила српска страна сходно одредбама члана 3. Споразума о зајму, како би зајам и са стране зајмодавца постао у потпуности ефективан. Испреговарана је до сада само прва транша зајма”, објашњавају из Министарства финансија.

Међутим, оно што посебно брине економисте је наставак незаустављивог задуживања Србије. Последњи подаци говоре да је јавни дуг прешао двадесет милијарди долара, што је 62,9 одсто бруто друственог производа. Сваки дан смо задузенији за 1,5 милиона евра.

Економиста Горан Николић подсећа да је после 2009. године успостављена једна константа да се сваке године задужимо 2,4 милијарде новог дуга, и да се ту ништа не мења.

“То је она разлика онога што Србија ствара и онога што Србија троши”, упозорава он.

Михаило Црнобрња са Факултета за економију, финансије и администрацију, с друге стране има утисак да се тај ритам мало успорава.

“За веровати је да ће ова влада предузети све што треба – као што је рекао министар Крстић, до 2017. ако се не варам – да се тај тренд промени, јер у противном прети нам грчки сценарио”, каже он.

Николић ипак упозорава да се од арапског кредита не могу очекивати чуда.

“Мислим да су то нажалост релативно скромне паре за ових 2,4 колико ми више трошимо. Тако да је потпуно свеједно, мислим ако се задужујете по осам и по посто или по девет посто за динарске трезорске записе, па онда је боље да бар три месеца одложите то задуживање, да се по тако скупој цени не задужујете. То су тако мале паре у односу на то што ми тросимо, тако да мислим да је то питање ирелевантно”, наводи он.

Црнобрња каже да корист од кредита из Емирата зависи колико су добро припремљени пројекти.

“Ја се бојим да то не оде у буџет и да буде потрошено у текућу потрошњу, било кроз плате било кроз неке материјалне трошкове и тако даље. То је највећа опасност”, упозорава он.

Србија као некада несврстана Југославија сарађује с арапским државама. Данас је разлика само у томе што више не жели да буде несврстана, већ ћланица Европске уније. Али, истовремено не жели да постане нова Грчка које је већ три деценије у тој Унији.

Б92