ДНЕВНИЦА од највише 2.000 динара, колико надничари могу дневно да зараде, није довољан мотив да се проведе дан на њиви. Послови у пољу су тешки, па се међу готово 800.000 незапослених у нашој земљи, за њих одлучују само они који баш немају другог избора. Зато и не чуди што пољопривредници у неким деловима Србије муку муче да нађу људе који ће им обрати воћњаке.
Произвођачи вишања и трешања, којима пролази сезона, размишљају да остатак рода оставе на гранама, јер тврде да не могу да плате надничаре. Разлог није само што је радничка дневница од око 1.200 динара за њих скупа, већ што је откупна цена њиховог воћа од 15 до 20 динара изузетно ниска.
У Таванкуту је актуелна берба вишања, послодавци тврде да плаћају 13 динара по убраном килограму и да спретнији радници дневно уберу од 100 до 120 килограма вишања, али да не могу да пронађу раднике. Ових дана почиње и берба краставаца, а ускоро ће газдама бити потребни и берачи шљива и јабука.
– Власници плантажа ситног, коштуничавог воћа, најчешће се нађу у великим проблемима, јер у цену овог воћа, пре свега вишања и трешања, великим делом улази и цена радне снаге – објашњава Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривреде Привредне коморе Војводине. – Ако је откупна цена ниска, а такве случајеве смо имали и претходних година, дешава се да воћњаци остану необрани. Повртари, воћари и виноградари имају озбиљних проблема с радном снагом, тако да, у великом броју случајева, чак и ограничавају производњу према броју “руку” које имају на располагању.
Пољопривредници који нису те среће да културе које гаје могу да обраде машински, већ им је потребно доста ручног рада, из године у годину све теже долазе до радне снаге.
ПУМПЕ
ТОКОМ лета за младе има посла и у граду, а Бреда Милић из Омладинске задруге “Булевар” каже да су дневнице од 1.200 динара па навише.
– Већ дуго имамо понуде за рад у кол-центрима, где млади зарађују од 20.000 до 25.000 месечно, али то је само фиксни део, пошто њихова плата зависи од учинка. Имали смо девојку која је добила чак 70.000 динара. Промоције се плаћају 200 динара на сат, а по свим већим градовима смо имали и понуду за рад на пумпама. Они ангажују девојке и младиће из Руменке, Тополе, Шида, Свилајнца да замењују раднике док су на годишњем одмору.
– Нови Сад није далеко, али из њега, иако сви причају како је све више незапослених, нико није дошао да ради – каже Марко Станковић из Бегеча, који на пет хектара гаји поврће.
– У сезони по раднике свакодневно одлазим у околна села и никада нисам сигуран да ће бити довољно заинтересованих. Дневница, у зависности од тога што се ради, иде од 1.200 до 1.500 динара, а нудим и оброк.
Један од најтежих послова су расађивање и берба дувана, пошто подразумевају доста ручног рада. Радници у бербу крећу рано и почињу већ у четири сата ујутру, а у газдино домаћинство се враћају у седам до осам сати и настављају да нижу дуван који су убрали. Ово је и “прљав” посао, јер биљка испушта масноћу, на коју су многи алергични, али и која остаје на телу и одећи. То су разлози због којих пољопривредници у Војводини не могу да пронађу радну снагу.
БЕРАЧИ СТИЖУ СА ЈУГА
ПРОБЛЕМУ са недостатком радне снаге “доскочило” је неколико пољопривредника из Голубинаца, села недалеко од Инђије, који се баве узгојем дувана. Они су, после неколико година неуспешног трагања за сезонцима, ухватили везу с радницима из Прешева, Бујановца и Медвеђе којима обезбеде смештај и исхрану за целу сезону радова, од маја до септембра, па и до октобра. На тај начин, како објашњавају, радници дођу до посла и зараде, а они имају сигурну радну снагу за све послове, од расађивања, па до брања дувана.
Н. СуботиЋ – З. Радовић, Новости
