Италија, председавајућа Европске уније, пружила је пуну подршку изградњи гасовода “Јужни ток”. Томе се одлучно противе власти у Кијеву, које сматрају да се тако заобилази и умањује значај, а делом и приходи Украјине, као досад главног пута преноса руског гаса у ЕУ, преноси Бета.

Како је новинарима у Бриселу рекао италијански државни секретар за Европу Сандро Гоци, влада у Риму сматра да изградња “Јужног тока” мора да се настави, јер ће то повећати изворе и правце снабдевања Европе гасом”.

Европска комисија је у више наврата стављала до знања да за ЕУ “Јужни ток” није приоритет, али да је добар сваки нови извор и пут дотока енергената у Европу.

Европски комесар за енергетику Гинтер Етингер упозорио је да се при одлукама око “Јужног тока” морају имати на уму и околности у вези са украјинском кризом и поремећеним односима с Русијом, мада је стално наглашавао да је спорно то што споразуми које су склопили Русија и више чланица Уније, али и Србија, нису у складу с прописима ЕУ.

Италијански државни секретар Гоци указао је и на ставове шефице италијанске дипломатије Федерике Могерини, која је, у својству председавајућег Савета министара ЕУ, после посете Кијеву, дошла и у Москву и ставила до знања да је “Јужни ток” “веома значајан за енергетску безбедност наше земље, али и за целу Европу”.

Италијанска министарка, која је разговарала с руским председником Владимиром Путином и шефом дипломатије Сергејом Лавровом, предочила је и да изградња “Јужног тока” “мора бити усаглашена с прописима ЕУ у сектору енергетике”.

А, како је додала, Италија је “спремна да ради на унапређењу дијалога између Русије и Европске уније с тим у вези” и позвала Путина да учествује на састанку европских и азијских лидера у октобру у Милану.

Шеф мисије Украјине при ЕУ амбасадор Константин Јелисејев саопштио је да ће Европска унија “применити двојака мерила” ако истраје на изградњи “Јужног тока”, са образложењем да су ЕУ и Украјина крајем јуна потписале споразум о споразуму о придруживању.

Јелисејев је, штавише, изнео тврдњу да је “Јужни ток” “пројекат из политичких побуда” и затражио да Италија, као председавајући ЕУ, има на уму и гледишта чланица ЕУ које се противе изградњи тог гасовода.

А то су пре свега Шведска, балтичке земље, Пољска и Велика Британија, које, као и САД, сматрају да Европска унија мора да битно смањи стратегијску зависност од руског гаса.

Поглавито ове земље мисле да би Европа могла да се ослони много више на доставу америчког течног гаса, који се махом добија из уљних шкриљаца, мада је за то нужно изградити захтевну инфраструктуру и лучке терминале.

Европски комесар Етингер изјавио је да би Европска унија морала да озбиљно размотри вађење природног гаса из уљних шкриљаца, иако је стручна оцена Европске комисије да засад технологија експлоатације укљних шкриљаца собом носи велику опасност загађивања природне средине и угрожавања људског здравља.

Украјински извори су такође изашли са становиштем да би изградњом “Јужног тока” Русија, у случају новог спора с Кијевом, могла много лакше да пресече доток гаса Украјини, јер би тиме у великој мери кроз “Јужни ток” и већ годинама постојећи гасовод “Северни ток” који снабдева Немачку, могла обезбедити доток гаса Европи.

Шеф руске дипломатије Лавров је, после разговора с италијанском министарком Могерини, рекао да су Русија и Италија “потврдиле заједнички циљ да се заврши пројекат гасовода ‘Јужни ток’ и да наставимо да активно радимо на томе да се уклони све што би могло да искрсне, укључујући дијалог с Европском комисијом”.

Аустрија и Русија су недавно потписале споразум о изградњи аустријске деонице “Јужног тока”, којом ће руски гас преко Бугарске, Србије и Мађарске, стизати до највећег европског складишта гаса у аустријском месту Баумгартену.

У Бечу су се том приликом састали и аустријски председник Хајнц Фишер и руски председник Путин, који је изјавио и да се изградњи “Јужног тока” противе Американци који, како је рекао, употребљавају и политичке притиске јер желе да “они буду ти који ће снабдевати гасом европско тржиште”.

А, према тврдњи Путина, то се не може десити, јер је руски гас јефтинији од америчког течног гаса, који је увек скупљи на светском тржишту.

Највећи притисак је досад из ЕУ и Америке вршен на Бугарску, која је привремено зауставила изградњу деонице “Јужног тока”, иако се она гради у међународним територијалним водама Црног мора.

И док аналитичари у бриселском седишту америчког института Фонд “Џеман Маршал” упозоравају да ће изградњом “Јужног тока” само бити ојачан “руски монопол за испоруке гаса Европи”, истраживачи Центра за европску политику (ЕПЦ) указују на став Бугарске да та земља превасходно жели да обезбеди своје економске интересе.

“Бугарска политичка елита сматра да се неке земље Европске уније дволично постављају кад траже од Бугарске да одустане од тог пројекта, а истовремено саме добијају гас из Русије”, истакла је аналитичарка ЕПЦ-а Аманда Пол.

РТС