Још једна режимска превара: Повећан (дозвољени) ниво афлатоксина!

На сајту Министарства пољопривреде објављена је одлука према којој се дозвољени ниво афлатоксина у млеку повећава са 0,05 на 0,25 микрограма по килограму.

На сајту Министарства објављен је Правилник о измени правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља. Према овој одлуци дозвољени ниво афлатоксина повећава се са 0,05 на 0,25 микрограма по килограму.

Такође се наводи да измена правилника ступа на снагу дан након објављивања одлуке у Службеном гласнику, што значи да важи од 15. јула, као и да ће ова одлука важити до 31. децембра 2014.

А пре само 15 дана на снагу је ступила претходна измена истог правилника и одлуку из априла месеца према којој се ниво дозвољеног афлатоскина враћа са 0,5 на 0,05 микрограма по килограму, што је стандард ЕУ.

Како се сазнаје из тог министарства, радна група сачињена од стручњака Министарства пољопривреде и Министарства здравља уз сагласност Института за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут донела је одлуку да се произвођацима млека омогуци да до 31.12.2014. постепено спустају ниво афлатоскина који неће смети да буде веци од 0.25.

Основни разлог за доношење ове одлуке су поплаве које су девастирале одређена подручја, сточаре и произвођаче млека, те би, како се наводи, у овом тренутку постављање стандарда који важе у ЕУ, за њих било погубно.

Ипак, Србија не одустаје од циља да примени стандард од 0.05, с обзиром на чињеницу да, као земља кандидат, мора у тренутку добијања пуноправног чланства да примени све прописе који важе унутар Европске уније, наводе из Министраства пољопривреде.

Подсетимо, ниво афлатоксина у млеку у Србији је неколико пута померан, а највећу пажњу изазвала је одлука Владе Србије крајем фебруара 2013. када је дозвољена количина афлатоксина у млеку повећана за десет пута – са 0,05 на 0,5 микрограма по килограму, пошто је у јесен 2012. утврђено да је због суше ниво те штетне супстанце, који потиче од плесни, порастао у кукурузу којим се хране и краве. Повећан ниво афлатоксина је касније утврђен и у млеку због масовне исхране крава неисправним кукурузом.

Бугарски: Неразумна одлука о повећању нивоа афлатоксина

Војвођански секретар за пољопривреду Бранислав Бугарски оштро је критиковао одлуку
Министарства пољопривреде Србије према којој се дозвољени ниво афлатоксина у млеку повећава са 0,05 на 0,25 микрограма по килограму, и оценио да је та одлука “неразумна”. 

“Потпуно је невероватно и неразумно зашто је опет враћена та граница”, рекао је Бугарски и оптужио Министарство пољопривреде да нема политику.

Он је затражио од Министарства да јавно објављује где су жаришта афлатоксина у Србији, да се на недељном нивоу јавно објављују количине увезеног млекам као и ниво афлатоксина у њима, како би се заштитили домаћи пољопривредници, кроз успостављање система сталног надзора и мониторинга.

“Оно што није урађено у протеклих годину и по дана, не видим како може бити урађено за шест месеци. Нису предузете активне мере да се помогне пољопривредницима да испуне оно што су тражени стандарди, да буду конкурентнији и да појачају своју економску снагу”, рекао је Бугарски и навео да су покрајинске власти у сталном контакту с Пољопривредним факултетом у Новом Саду, као и са произвођачима и с млекарама, и додао да је “струка” казала да не постоји ризик од афлатоксина из рода 2013. године и да су произвођачи успели да испуне европске стандарде. 

Бугарски је рекао да у Војводини жаришта “скоро и да нема”, сем у јужном Банату, али да то не угрожава производњу млека. 

Б92