DIE PRESSE: Економски посрнула Србија иде у правцу банкротства

Бивши министар привреде Саша РАДУЛОВИЋ за аустријски лист: Вучић је човек који најављује најављено. Његова реч нема никакву тежину. Он говори оно што други желе да чују, чак и онда када о свему томе има потпуно другачије мишљење

ТАГЕСЦАЈТУНГ: Опозиције у Србији готово и нема, булеварска штампа делује као чекић за противнике режима. Критички медији једва и да постоје

КРИТИЧАРИ власти у Србији суочавају се са озбиљном цензуром, примећује берлински ТАЗ и пише, како се блогови блокирају, а аутори хапсе. О Србији данас пише и аустријски Пресе. Лист наводи да се ближи банкрот.

        „У Србији све изгледа у најбољем реду. Земља је у јануару започела преговоре о приступању Европској унији. Запад поздравља политику Београда према Косову, премијера Александра Вучића примају у Бечу, Паризу, Берлину. У четири ока разговарао је крајем јуна и са канцеларком Меркел. Економска ситуација у Србији је тешка, али Вучић је посвећен реформама и истовремено од ЕУ рачуна на помоћ. Занемарује се чињеница да је деведесетих направио име као ратни хушкач – све док у региону заговара политику мира дозвољене су, по свему судећи, ситне мањкавости на унутрашњем плану. Између осталог и то да опозиције у Србији готово и нема, да булеварска штампа делује као чекић за противнике режима. Критички медији једва и да постоје“, примећује берлински Тагесцајтунг (ТАЗ).

        Цензура у изражавању слободе мишљења је очигледна јер онај ко превише критикује Владу Србије, мора да рачуна на проблеме са надлежнима. Интернет-странице са критичким садржајима се блокирају, а аутори приводе, додаје се даље у тексту.

        „Нема доказа да се иза тога крије режим, али не мети су углавном текстови у којима се критикује власт“, каже новинарка Времена Јована Глигоријевић, а преноси ТАЗ. При томе, у дневној штампи уопште нема текстова у којима се одлуке и поступци власти доводе у питање. Постоје два ТВ формата у којима се може чути и по која критика, мада је један од њих хумористичког карактера.

Јована Глигоријевић

         „Новинарска удружења упозоравају да је тешка економска ситуација коју осећају и медији угрозила слободу штампе. С друге стране, власници великих предузећа и издавача не желе да се замерају политичарима јер би то могло да угрози њихово медијско пословање“, пише Тагесцајтунг.

        Такве околности воде аутоцензури. Новинари страхују за своју материјалну егзистенцију. У време катастрофалних поплава у Србији, свака критика на рачун власти, тумачена је „као напад на премијера Вучића, а самим тим и на комплетну државу“. Поједини интернет-портали су били блокирани, а блогери хапшени. Након оцена Организације за европску сарадњу и безбедност, да се у Србији могу уочити притисци на медије, Вучић одговара критикујући представнике међународне заједнице.

        „На медије не вршим притиске ја, већ поједини амбасадори и ОЕБС“, одговорио је премијер Србије и затражио извињење.

        Паула Тиде, заменица шефа мисије ОЕБС у Србији, одбила је да се извини и подсетила како је Скупштина Србије требало да усвоји важне медијске законе, који додуше не гарантују побољшање прилика на медијској сцени – али то се ипак није догодило.

        Српски таблоиди (који бране Александра Вучића) пишу „о европском удару на Србију и украјинском ултиматуму“.

        И у афери о докторској дисертацији министра унутрашњих послова Стефановића пронађена је „порука Запада српском премијеру, да би могао бити смењен сваког тренутка“. Епилог свега тога је: ништа. „Медији су добили брњицу, а опозиција је занемела“, закључује ТАЗ.

        „Није прошло ни сто дана од устоличења нове гарнитуре власти, а министар финансија подноси оставку. Економски посрнула балканска земља иде у правцу банкрота“, пише аустријски дневник Пресе. „Чудо у које се пре годину дана (потпредседник владе) Александар Вучић уздао, харвардски дипломац Лазар Крстић (Крстић је студирао на Јејлу), повлачи ручну.

Лазар Крстић

        У међувремену бивши министар финансија, предлаже озбиљне резове у издвајањима за плате и пензије, упозоравајући на грчки сценарио, али у тој намери наилази на отпор. (…) Због тешких поплава очекује се негативан привредни раст од једног процента. Упркос обећањима и најављеним реформама, кандидат за ЕУ креће се све брже и брже ка неликвидности. Буџетски дефицит је на рекордно високом нивоу, а ионако огроман број пензионера и даље расте“, коментарише Пресе.

        Током изборне кампање обећавало се много. „Најаве из руководства ауто-концерна Мерцедес, како ће се у фабрици Икарбуса производити комплетна каросерија за аутобусе – о чему је у марту говорио Вучић – српску привреду су обасјале надом. Потражња за српским Мерцедесом у југоисточној Европи биће велика – говорио је премијер, уверен да је реч о сигналу, који наговештава привредни раст“, подсећа Пресе и додаје: „Од златних обећања је прошло четири месеца, а од прототипа и производње српског Мерцедеса још увек ни трага.“

        Све су мања очекивања од реформи, чији би се учинак, према оценама самог „елоквентног председника владе“, могао осетити за три до четири године. У њих не верује ни бивши министар привреде Саша Радуловић: „Он је човек који најављује најављено. Његова реч нема никакву тежину. Он говори оно што други желе да чују, чак и онда када о свему томе има потпуно другачије мишљење“, каже Радуловић за аустријски лист.

        Лист подсећа читаоце да власт у Београду располаже „комотном двотрећинском већином и због тога не мора да страхује од евентуалних избора, а ни од генералног штрајка синдиката. Вучићеву владу од обећаних реформи ништа не може да одврати – сем ње саме“.

        Дојче веле, Факти