Београд — Површине под органском пољопривредном производњом у Србији су у току 2013. повећане за 32 одсто у односу на претходну годину и износиле су 8.228 хектара.

Ради се о производима који су већ сертификовани или онима који су у процесу добијања сертификата за органски производ, а наведеним бројем хектара нису обухваћене површине коришћене за сакупљање дивљег јагодичастог воћа, печурака и лековитог биља, показали су подаци Привредне коморе Србије.

То је, додају у ПКС, из разлога што у Србији не постоји званична методологија на основу које се може добити податак о укупној површини на којој се одвија сакупљање дивљих биљних врста из природних станишта.

Површине органске биљне производње у периоду конверзије су износиле око 5.041 хектар, док су површине у органском статусу износиле око 3.187 хектара.

Прелиминарни подаци Министарства пољопривреде и заштите животне средине показују да је број органских произвођача 218 (без урачунатог броја коопераната за које ће се тачни подаци знати када буду објављени званични резултати), док је оних који сакупљају органске производе из природе 19.

Семенском производњом бави се пет произвођача, прерадом 55, извозом 51, а увозом 27.

Ратарска производња је процентуално најзаступљенија са 80 одсто, укључујући ливаде и пашњаке, следи воћарска производња која заузима 28 одсто површина, а поврће се производи свега на два одсто површина од укупне површине под органском производњом.

Органска ратарска производња расте, док се пољопривредни произвођачи мање одлучују на улазак у конверзију када је у питању органска производња воћа. Органска производња поврћа углавном је намењена домаћем тржишту, тако да површине под органским статусом прати готово иста површина у периоду конверзије.

У органској сточарској производњи ситна и крупна стока је најзаступљенија са укупно 65 одсто учешћа, кошнице су заступљене 17 одсто, јединке живине са 12 одсто , а шаран са шест одсто у укупној сточарској органској производњи.

Танјуг