Премијер-министар Украјине Арсениј Јацењук је с трибине Врховне раде (парламента) објавио да даје оставку. Ово се десило одмах после распада владајуће парламентарне коалиције: из ње су иступили странка УДАР бившег боксера Виталија Кличка и десничарско-националистички савез „Слобода“. Ако се у року од месец дана не појави нова већина (минимум 226) посланика, председник Порошенко има права да распусти Раду. Могући датум избора је 26. октобар. Стручњаци кажу да ће се изборна кампања одвијати у условима политичког хаоса.
„Премијер је сликовито формулисао оставку“, „Одлазак по сопственој жељи подсећа на представу“, „Хистерија“ – оваквим изразима украјински медији оцењују најновије догађаје. И наводе, на пример, оцену лидера највеће фракције „Баткившчина“ (односно, припадника Јацењукове партије) Сергеја Собољева: „Изазвана је велика криза, започет је рат свих против свих. Земља је доведена на ивицу дефолта, изазвани су хаос и неред у систему државне управе.“
Извршна и законодавна власт Украјине је заиста паралисана, слаже се директор Центра за евроазијска истраживања Владимир Корнилов:
Не мислим да ће неко сад радити на стварању нове коалиције, пошто то нема никаквог смисла за оне који у Ради имају неку тежину. Главне странке, пропредседничке снаге ће, наравно, чинити све како би што пре одржале изборе, пошто нису сигурне да ће касније уопште моћи да одиграју неку значајну улогу на политичкој сцени.
Формални разлог за оставку премијера представља распад парламентарне коалиције. Међутим, непосредан повод за Јацењуков демарш јесте одбијање Раде да подржи иницијативу кабинета која има за циљ попуњавање државне благајне и наставак плаћања такозване антитерористичке операције на југоистоку земље. Између осталог, и знатно повећање ПДВ и порез на вађење руда, као и истовремено смањење државних расхода за пензионе и социјалне програме, на пример, слање радника буџетског сектора на два месеца неплаћеног одмора.
Тако да у датој ситуацији оставка Јацењука представља једноставно следећу фазу након распада парламентарне коалиције, истиче председник Центра за системске анализе и прогнозирање Ростислав Ишченко:
Од стране Јацењука то може бити још и политички потез, зато што, у принципу, треба бежати с брода. Али не мислим да је Јацењук толико проницљив. У датој ситуацији он је једноставно поступио онако како треба да поступи један од лидера странке уочи парламентарних избора. Односно, треба оставити пријатне успомене о себи – ето, он је поштено поступио. Може се рећи да је започео предизборну трку.
Како истиче украјинска аганција УНИАН у последње време о неизбежом распуштњу Раде није говорио само онај ко је лењ. Парламент од марта није донео ниједну системску одлуку. А предлози владе у погледу буџета, индиректно упућени ММФ (Фонд је обећао кредите у размену за смањење државних трошкова) изазвали су очекивано негативну реакцију у друштву. Спој два фактора – потребе за новим изборима и непопуларности смањења буџета – предодредио је ток развоја догађаја. Јацењуку је било једноставније управо да оде – и да би сачувао образ пред ММФ и да би комфорно започео изборну кампању оправши руке у случају коначног краха украјинске економије.
У сваком случају, стручњаци оставку Јацењука називају „подметањем ноге“ председнику Петру Порошенку. Премијер је сву одговорност пребацио на шефа државе, сматра украјински посланик Олег Царјов.
Петар Порошенко је веома желео да Арсеније Јацењук на парламентарним изборима предводи његову странку „Солидарност“. Јацењук је то до краја избегавао. И то није случајно. Противречна ситуација у економији је врло сложена и везивати своју судбину с Петром Порошенком… Све треба озбиљно одмерити како би се донела оваква одлука.
За Петра Порошенка је важно да стекне контролу над парламентом, а преко њега и над владом. Победа партије „Солидарност“ на изборима за Раду одвезаће председнику руке. По информацијама које су процуриле у медије, Јацењук се још сасвим недавно с Порошенком договарао о својој „политичкој будућности“ у контексту превремених избора. Али се затим предомислио. Вероватно, поверовавши у сопствене могућности на изборима, шеф „владе камиказа“ је одлучио да му сарадња с председником више није потребна.
По мишљењу низа стручњака, једина политичка перспектива Арсенија Јацењука је да се поново кандидује за скупштину где уме и воли да говори (притом је пожељно да то буде у својству опозиције). Други посматрачи сматрају да је могуће да ће Јацењук поново желети да седне у фотељу премијера.
У сваком случају, јасно је да ће изборна кампања у Украјини, која је de facto почела, бити хаотична и крајње популистичка по садржају предизборних парола. На „узвишене идеале Мајдана“ и социјални мир сви су лако заборавили.
Ирина Иванова, интернет редакција
Глас Русије
