Београд — Извоз софтвера из Србије у 2011. вредео је око 200 милиона долара, што је за око 60 милиона долара више од вредности извезених малина.
Проблем је, међутим, што тај званични извоз софтвера представља само 40 одсто вредности стварног извоза.
То значи да је стварна вредност тог извоза око пола милијарде долара, односно да Србија годишње у сивим токовима ИТ извоза изгуби око 300 милиона долара.
Због тога су у Пореској управи најавили појачану контролу извозника софтвера у 2012. години, што ће, како каже Дејан Видојевић, помоћник директора Пореске управе и директор Сектора те управе за развој и рачунарску подршку, радити Одељење за контролу легалности софтвера.
Благојевић каже да је “извоз софтвера доста тешко контролисати, с обзиром на то да цео процес може да се спроведе преко интернета, па му је тешко ући у траг. Можда је једно од решења јача контрола уплата из иностранства, јер софтвер који је прозведен за иностраног клијента вероватно мора бити на неки начин плаћен преко рачуна. У сваком случају, надлежни органи морају да се прилагоде контролама ових технолошко развијених послова како би ефикасно спровођење законског оквира било могуће”.
Сама контрола, коју иначе подржавају водећи људи ИТ сектора у Србији ће, међутим, бити веома тежак и мукотрпан посао, на шта указује и Милош Благојевић, менаџер за развој пословања компаније Мајкрософт.
Милан Шолаја, директор војвођанског ИКТ кластера, каже да ситуацију отежава чињеница да су илегални извозници углавном људи који од куће раде послове за клијенте у иностранству.
“Истовремено треба утврдити и због чега се људима више исплати да раде од куће на црно. Потребни су и одређени подстицаји од државе како би се ти послови увели у легалне токове”, каже он, додајући да појединци, у зависности од обима посла и квалитета којим раде, месечно у овом сектору могу да зараде и до четири-пет хиљада евра.
Углавном је реч, како каже, о аутсорсингу – када се за клијента из иностранства ради одређени посао. У том случају, заправо, ИТ стручњаци из Србије представљају подизвођаче радова, за веће стране фирме.
“То је одличан пословни модел и за легалне фирме, а не само за појединце који раде у кућној радиности”, каже Шолаја додајући да је други модел “претварање и уградња” сопственог знања о неком процесу или технологије у одређени софтвер који ће касније бити понуђена на продају.
“Добит је ту већа, али захтева и већа улагања у новцу и времену, због чега се више људи одлучује да раде аутсорсинг. А тиме се више развија инострани него домаћи ИТ сектор”, закључује Шолаја.
Говорећи о могућим подстицајима ИТ сектору у Србији, Милан Шолаја, директор војвођанског ИКТ кластера, каже како је у Румунији ИТ сектор ослобођен пореза и доприноса. “То значи да ако платите свог програмера, не морате и да плаћате доприносе за њега. Јесте да онда мање пара иде у буџет, али се отвара више радних места у више легалних фирми“, каже Шолаја.
Блиц
