Краљево – Предраг Перишић, у краљевачком крају познати произвођач, откупљивач и испоручилац шљива, јабука, кајсија, вишања и трешања руском тржишту, тврди у шали да није лобирао код Медведева како би Русија увела санкције на увоз хране, па и његовој конкуренцији, европским воћарима.
– Нисам, а да сам могао за тим не би било потребе. Ми смо и до сада за све количине које уберемо у својим воћњацима или откупимо тамо имали купце. Могли бисмо продати и вишеструко већу производњу, али нема довољно ни воћњака ни рода. Ето, мојих две хиљаде тона воћа, које сам извезао прошле године, такорећи је „зрнце у песку“ само на тржишту Москве – објашњава Перишић.
Наш саговорник поседује воћњак од 12 хектара, на тромеђи три села позната баш по производњи шљива, јабука и кајсија. Реч је о Буковици, Роћевићима и Врдилима, а са партнерима из Русије ради већ неколико година. Зато воће откупљује и од око две стотине произвођача у овом крају. Све то одмах транспортује за Русију или складишти у своју хладњачу.
– Шалу на страну, имаће санкције неких тржишних промена и то се већ осећа. Добро, шљиву рану и лепотицу смо извезли и она је, због лоших временских прилика била рђавог квалитета и по јефтинијим ценама продата углавном руском индустријском сектору. Али, сада иде стерлеј шљива која је касније цветала, лепа је и крупна а нема више увоза из, рецимо, Молдавије, па је цена скоро дупло виша. Прошле године је била 25 динара а ове се креће и до четрдесет, педесет динара а и јабуке су 50 одсто скупље. Колико је то због санкција толико и због тога што је код нас род преполовљен. Прошле године је била суша а ове непрестана влага и ко није имао да уложи у заштиту нема ни пола планираног рода. Тако, све у свему, неће нам много значити руске санкције, поново тврдим да све квалитетно воће и без тих мера према другима тамо можемо продати. Ето, од пре две године тамо се траже и јабуке падалице а не само бранице. Јесте, да ћемо ове године за мању количину узети веће паре, али ће овде народ такође воће скупо плаћати – објашњава Перишић.
На питање шта држава може да учини да би се у Србији, где воће, такорећи, у сваком брду рађа он одмахује руком и додаје: „Шта шест хиљада по хектару, то ми не значи ништа“.
Његов комшија и колега, дакле, такође власник овећег воћњака, ипак, има конкретан предлог:
– Нема ту много памети, зна се да нама воћарима треба подстицај за артеске бунаре и изградњу водоводних система за воћњаке. То нам је велики проблем, као и адекватна заштита од непогода посебно од града. Овде, примера ради, постоје саграђене противградне станице, али су опремљене само са по три, четири ракете. Зато би сваки воћар пристао да му субвенције, које су сада по хектару шест хиљада динара, буду за хиљаду мање како би се противградне станице адекватно „наоружале“. Овако, стрепимо а када се деси суша и кад „удари“ град. Страдају воћњаци и ми подносимо огромну штету тако да је ширење воћњака велики ризик не само због неродних година, већ и због све учесталијих непогода – каже Боровићанин.
