Србија

Србија је 1912. године извозила воћа и стоке у вредности 200 милиона динара у злату а народ нам данас у Србији воће купује на грам!

На пијаци је вечита борба између купаца и продаваца око цена робе на тезгама. Потрошачи тврде да је све скупо, док закупци тезги мисле да је воће и поврће „још мало па џабе”. Без обзира на тај „рат”, вага не мирује на „Зеленом венцу”. Продавци се труде да испуне жеље и молбе купаца, па робу продају и на граме.

Сваког дана од 6 ујутру до 20 сати за тезгом код једног од улаза у пијацу стоји Миленка Живић из Вишњице. Њена породица на 150 ари земље узгаја прокељ, лук, бамије и паприку.

– Једна нога нам је увек у блату, а друга из блата. Чим однесем паре кући, одмах нестану. Колико радимо, роба је „џабе” и мислим да је „Зелењак” најјефтинија пијаца у граду. Купци се жале на високе цене. Купују на граме, ко у апотеци. Продајем и на комад. Највише пазари сиротиња. Шта да радим, дам им, како траже – каже Миленка.

Исто мишљење има и њен колега Драган Јовановић из Умчара.

– Цене су ниске знајући колико сам труда и новца уложио у производњу и једва да сам на позитивној нули. Ове године је лоше време и много воћа је иструлело. Купци се стално жале на високе цене, а не знају колико треба да се савијемo да окопамo, оплевимo, залијемo… А где је све остало што кошта док роба не стигне на тезге – наглашава Јовановић.

Купци мисле другачије. Жале се да је све скупо, а примања мала.

Због могућности да уштеди, пензионерка Бранка Ђорђевић годинама купује на „Зелењаку”.

– Цене су високе. Трудим се да уштедим сваки динар. Пазарим на овој тржници и увек је „прочешљам” док не нађем тезгу са најјефтинијим производима. Пензија је мала, а морам нешто да једем, плус помажем ћерки док не нађе посао – каже Бранка.

Између тезги пролази Предраг Милинковић и носи пуне кесе кромпира.

– Углавном купујем на пијаци, ређе у маркетима. Овде се осећа домаћинска атмосфера и волим да прошетам и поразговарам са продавцима. Цене су такве какве су, али волео бих кад би све било јефтиније – каже Милинковић.

——————————————-

Просечне цене

Кромпир 60 – 80

Пасуљ 250 – 400

Купус 30 – 60

Тиквице 20 – 50

Шаргарепа 30 – 60

Парадајз 70 – 150

Краставац 60 – 80

Паприка 50 – 150

Плави патлиџан 70 – 120

Јабуке 40 – 100

Кајсије 100 – 200

Брескве 100 – 150

Шљиве 60 – 100

Диње 20 – 50

Лубенице 15 – 30

Грожђе 80 – 150

Поморанџе 120 – 140

Лимун 150 – 250

Ананас јефтинији од шљива

Један ананас – 100 динара без обзира колико је тежак. А најчешће мери килограм и по до два. Цена му је драстично нижа него иначе и доступан је свима. Продавци воћа на пијаци кажу да је ниска цена ананаса тренутна и последица је пуних магацина, лошег времена, слабе продаје…

– Наши људи немају навику да купују ананас који је феноменално воће. Освежава, идеалан је за воћну салату. Ово време му не прија. Брзо се квари, зато смо и спустили цену. Магацини су пуни и вероватно ће бити јефтинији, само да не пропадне – каже Пеђа Мустафовић, продавац јужног воћа на Зеленом венцу.

Из Покрета потрошача Београда кажу да нижу цену ананаса креирају два фактора.

– Први је чињеница да ананасу сада није сезона, а други је мања куповна моћ грађана – каже Петар Богосављевић из овог удружења.

 
А. Бојовић, Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!