У целој Србији због високих температура данас је на снази наранџасти метео-аларм, а многи грађани су спас од врућине потражили на оближњим базенима и рекама.
У Србији је у 15 часова највиша температура измерена у Ћуприји и Лесковцу – 36 степени, док је у Београду, Нишу, Крагујевцу, Куршумлији, Ваљеву, Крушевцу и Врању забележено 35 степена.
У дану са највишом температуром овог лета Београђани су уобичајено освежење потражили на Ади Циганлији, а у јавном предузећу које брине о том купалишту кажу да очекују већи број посетилаца уколико временски услови то дозволе.
У недељу је “београдско море” посетило 95.000 грађана, а данас се очекује још већи број посетилаца, рекла је Тањугу Тања Трифунов из ЈП “Ада Циганлија”, додајући да о купачима брине између 50 и 60 спасилаца, службе Хитне помоћи, комуналне полиције, као Полицијске управе општине Чукарица.
Освежење од екстремних врућина Новосађани налазе углавном на популарној дунавској плажи Штранду и на отвореним базенима, али и у баштама многобројних кафића и ресторана, углавном поподне и увече.
НОВИ САД: 10.000 КУПАЧА НА ШТРАНДУ
На Штранду је данас било око 10.000 посетилаца, рекао је Тањугу портпарол ЈКП “Градско зеленило” Иван Ножинић, напомињући да је током протеклог викенда ту плажу посетило 12.000 до 13.000 грађана дневно.
Осим на Штранду, многобројни Новосађани освежење у води траже и у отвореним базенима код “Спенса” и крај Новосадског сајма, а баште кафића у Змај Јовиној, Дунавској и другим улицама почињу да се пуне поподне и предвече, кад мало “захлади”.
НИШ: ЉУДИ КОЛАБИРАЛИ НА УЛИЦАМА
Нишлије су спас од врелине потражиле на базанима или поред реке, а они који су морали послом у град, расхлађивали су се на јавним чесмама или тражили хладовину у баштама угоститељских објеката.
Лекари Завода за хитну медицинску помоћ у Нишу последња два дана чешће интервенишу на терену за 10 до 15 одсто у односу на раније дневне просеке, рекла је Тањугу портпарол те установе Слађана Миленковић.
Она је напоменула да је било колапса на јавним местима, али и на местима рада, а пацијенти су били како хронични болесници тако и млађи људи. Јављао се већи број пацијената са психичким сметњама који су се јављали Хитној помоћи, напоменула је Миленковић.
КРАГУЈЕВАЦ: СПАС НА ОТВОРЕНИМ БАЗЕНИМА
На улицама Крагујевца данас се нашао углавном само онај ко је морао, а судећи према изјавама лекара Хитне помоћи, за 24 сата забележено је око 70 интервенција, што је, како објашњавају, уобичајено за ово доба године.
“Имамо нешто већи број интервенција на јавним местима, од 10 до 17 часова и то углавном када грађани изађу из аклиматизованих просторија и суоче се са високом спољном темературом ваздуха и са колапсом”, рекао је Тањугу директор Хитне помоћи Александар Кличковић.
Спас од врућине, више од 4.000 Крагујевчана, данас је потражило на отвореном базену, а знатно мањи број на базену угоститељског објеката “Вуд ленд” као и крај језера у Шумарицама, где је, иначе, забрањено купање услед недавних обилних кишних падавина.
СПАС И У АКВА ПАРКУ У ЈАГОДИНИ
На базенима Аква парка у Јагодини спас од жеге данас је потражило 5.000 купача, изјавио је Тањугу Зоран Глигоријевић, директор Јагодинског спортског савеза у чијем је саставу Аква парк .
Према његовим речима, спас од врућине у јагодинском Аква парку потражили су становници многих места: Београда, Ниша, Крагујевца, Зрењанина, Крушевца, Деспотовца, Ћуприје, Параћина, Краљева, Зајечара, Сомбора, Врања…
ВРЕЛО У КРАЉЕВУ, ВРЊАЧКОЈ БАЊИ И НОВОМ ПАЗАРУ
Највише купача у Краљеву, у овом врелим данима, има на Градском базену, а како су Тањуг рекли у Спортском центру “Ибар”, дневно овај базен посети око 1.000 купача, а слично је и на осталим уређеним купалиштима у околини Краљева, било да су мањи базени или речне плаже.
У Врњачкој Бањи понуда је далеко разноврснија од Краљева, па је с тога забележен и већи број посетилаца. Највише их има на Олимпијском базену у центру Бање, где је дневно између 1.500 и 2.000 купача.
Како је Тањугу речено у Хитној служби у Краљеву, због вруућине забележен је већи број позива грађана него иначе, са јавних места, па саветују да се избегава кретање у најтоплијим деловима дана.
Становиници Новог Пазара спас од врућине пронашли су на градском базену, али и поред реке Рашке и њених притока, на Пазаришту, у Сопоћанима и Сувој Ћуприји, или на Рибарићком језеру.
Директор Спортског центра, који газдује базенима, Мујо Шаћировић рекао је Тањугу да на базенима последњх дана од како су високе температуре, има просечно хиљаду купача.
Због високих температура новопазарска Хитна помоћ бележи повећан број пацијената, а према речима лекара Мирзе Пепића, дневно има по 70 интервенција, од тога десетак је излазака на терен, док у ноћној смени има по 100 пацијената.
УЖИЧАНИ ОСТАЛИ БЕЗ МОГУЋНОСТИ ДА СЕ КУПАЈУ
Ужичани, упоредо са водом за пиће, у јулу ин августу остали су и без могућности да се купају на Градској плажи на Ђетињи, такође због загађености.
Становници града на Ђетињи због тога сада иду на базене у граду и околини, међутим и ту има проблема јер отворени базен у Севојну није у функцији већ три године, а једино место где се Ужичани у свом граду могу расхладити ових врелих августовских дана је затворени градски базен.
Дневна посећеност базена је 400 људи, а Ужичани кажу да је базен принудна замена за градско купалиште и да је један недовољан.
Танјуг
Ovo je izjava Žirinovskog koja je posejala strah u Poljskoj i Letoniji!
Vlasti Poljske i Letonije pozvale su ambasadore Rusije na razgovore u znak protesta zbog pretnje opozicionog lidera ruske Liberalno demokratske partije Vladimira Žirinovskog koji je rekao da bi “Poljska i Letonija” bile zbrisane u slučaju rata između Rusije i Zapada.
PALE MASKE PRIZNAJTE KOSOVO REPUBLIKU!
Nema daljih evropskih integracija Srbije dok Beograd i Priština ne postignu dogovor, BEOGRAD MORA DA PRIZNA KOSOVO REPUBLIKU srpski stručnjaci za međunarodna pitanja. Na takav sled događaja i zamrzavanje pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom do postizanja drugog sporazum, u kome treba da se nađe i stavka prisustva Repulike Kosova u Ujedinjenim nacijama
On sada za naš list kaže da će Srbija morati da reši pitanja na kojima insistira Nemačka, među kojima ispunjenje dogovora iz Briselskog sporazuma, aprila prošle godine i usvajanje drugog okvirnog dogovora Beograda i Prištine.
– Verujem da će se to odigrati između novembra ove i marta iduće godine – ističe ovaj analitičar iz Foruma za etničke odnose i objašnjava da drugačijeg scenarija nema pošto je Berlin s Londonom tvorac dokumenta „non pejpr“, a nemačka kancelarka Angela Merkel je uložila sav svoj autoritet u to pitanje.
Uslov svih uslova
Zahtevi koje su u Beogradu pre mesec dana ponovili poslanici Bundestaga poznati su odranije, a jedna od sedam tačaka podrazumeva da se druga pregovaračka poglavlja Srbije i EU ne mogu otvarati pre nego što se pokrene poglavlje 35 o Kosovu. To je poslanik vladajuće CDU Andreas Šokenhof je prilikom prošlomesečnih susreta u Vladi i parlamentu Srbije poručio srpskim zvaničnicima s porukom da Briselski sporazum mora u potpunosti da bude primenjen.
– Treba pažljivo čitati dokumenta jer u prvom Sporazumu od 15 tačaka vidimo da se očekuje i drugi, pošto su iz tog prihvaćenog tzv. aprilskog izostala sporna pitanja za obe strane poput Kosova u UN, Srba kao nacionalne zajednice, prekogranične saradnje i druga. Njih treba da reši novi sporazum i da pređu u sadržaj poglavlja 35 – objašnjava Janjić i dodaje da Nemačka neće i nema razloga da odustane od toga.
Predrag Simić
On smatra da Priština neće dobiti stolicu u UN zbog veta Kine i Rusije, u čemu bi Moskva mogla da trguje, ali Peking sigurno neće, pa će Kosovo najverovatnije, poput Palestine, imati status posmatrača. Srbija, kako ukazuje, ne mora da prizna Kosovo, ali ne sme ni da blokira nemački zahtev saradnje Kosova u međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama, uključujući i UN.
Ovakav sled događaja je očekivan i prema rečima bivšeg ambasadora u Francuskoj Predraga Simića koji naglašava da će i posle postizanja drugog sporazuma biti dodatnih zahteva poput priznanja Kosova.
– Promene u tom stavu ne treba očekivati i možemo slobodno reći da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine PRIZNANJE REPUBLIKE KOSOVA zahtev svih zahteva – kaže Simić
On ukazuje da je na putu ka EU veoma važno i pitanje državnih reformi, ali i ističe da će se na sporazumu insistirati.
Toma koči Vučića
Tempo normalizacije odnosa s Prištinom je pitanje o kome, prema tvrdnji izvora iz vladajuće koalicije kabineti šefa države i premijera, nemaju isti stav.
– Tomislav Nikolić smatra da bi to trebalo da se rešava što kasnije, idućeg proleća, a Aleksandar Vučić je svestan da mora da se žuri U PRIZNAVANJU KOSOVA REPUBLIKE zbog međunarodnih para koje treba da stignu. Oba kabineta znaju da se iza kosovskog pitanja lomi odnos prema NATO-u i širenju uticaja alijanse u koju Srbija ne mora da uđe, ali do kraja godine treba da pokaže spremnost za saradnju – tvrdi naš sagovornik.
Priznala da je uslov priznanje KOSOVO REPUBLIKE Jadranka Joksimović
– Ni EU, ni Nemačkoj, kako vidimo, nije toliko bitno određivanje Srbije prema pitanju Ukrajine, koliko je važno da Beograd podrži konsolidaciju Kosova i da Kosovo stigne do UN i međunarodne zajednice – zaključio je ovaj stručnjak za međunarodne odnose.
Ministarka bez portfelja zadužena za EU Jadranka Joksimović je u izjavi beogradskim medijima potvrdila da ima država koje otvaranje prvog poglavlja vezuju za napredak u dijalogu Beograda i Prištine, ali veruje da će se čitav proces odigravati brže. Smatra da za Srbiju ne bi bila dobra poruka da posle svih napora i koraka preduzetih u protekle dve godine bude usporavana na putu ka Briselu zbog političke situacije u Prištini.