01.06.2012. –
“Европска унија је стварана на бирократској и технократској основи и сав проблем је у томе, као и у недостатку демократије. Кад бих ја био на челу једне од балканских земаља по сто пута бих размислио: да ли нам је потребан улазак у ЕУ”
Наши саговорници су: Иван Бло, аутор реформе директне демократије, потпредседник удружења “За независност Француске”, господин Оскар Фрајзингер швајцарски посланик, аутор закона против минарета и један од оснивача директне демократије, која се заснива на референдумима, као и Дик Марти, бивши члан ПССЕ, саветник Швајцарске конфедерације, председник Савета универзитета Невшател, који је раскринкао трговину људским органима у бившој Југославији.
Ја сам водитељ Борис Туманов.Са мном су новинари Александар Артамонов и Франсоаз Компуен. – Европа постаје све крхкија. Демократске одлуке које нуде европске владе су незадовољавајуће. Ви се, господо Фрајзингер и Бло, залажете за идеју директне демократије, која одлично функционише у Швајцарској. Г-дин Бло жели да је уведе у Француску. То је главна идеја његовог Удружења за независност Француске, али данас наилазите на пораст регионалних захтева. Региони и провинције траже поштовање сопственог идентитета. С чим је то повезано? Да ли се може говорити о томе да су региони постали свесни идентитета или се ради о атомизцији (напомена: центрифугалне појаве) Европске заједнице.
Иван Бло:Референдум о регионализацији који је својевремено спровео генерал Де Гол је био неуспешан. Сви региони се потчињавају централној влади и самостални су само по питањима буџета. Има региона који троше превише средстава из сопствених буџета. Сад, у вези с другим питањем које се тиче атономизације. Мислим да у Бриселу има чиновика који сањају о нестанку нација. Француској то не прети пошто ми имамо јаку националну свест. Лично немам ништа против извесне децентрализације. Задатак је да се управљање приближи бирачима.
Сами сте рекли да је технологија заменила демократију. Да ли је ситуација још увек таква?
“Да ситуација је и даље таква. Као што видите, више од половине посланика у парламенту су чиновници и то је јако лоше. Због тога постоји предлог да се одрекну својих државних дужности. Проблем је у томе што законе у Француској праве технократе. Све законе пише влада, а чиновници су предалеко од народа. И сâм сам био такав.”
Питање швајцарским колегама: Шта мислите о аутонмизацији Европе?
Нема противречности између локалне и глобалне. Оне се међусобно допуњују. Треба правилно поделити надлежност власти. Неки проблеми се могу решити на општеевропском нивоу, али има и проблема глобалног карактера – као што су екологија и организовани криминал. Неразумно је пречесто се обраћати директно народу, треба ваљано поделити овлашћења власти.
Да ли је пропала сама идеја Европске заједнице?
Оскар Фрајзингер: Пропала је и то врло гласно, и то је добро. Европски посланици су се бавили свим и свачим, укључујући одређивање величине тиквица, али их притом човек никад није занимао. Ми желимо да саградимо пирамиду која се заснива на народној вољи. Она ће бити најстабилнија, јер градња куће не почиње од крова. Кад треба решавати многобројне проблеме може се поткупити 200 чиновника, али није могуће поткупити цео народ. Људи су много паметнији него што то неки о њима мисле. Иза њих су векови историје и културе, али су сви народи различити, јер Грци се не могу поредити с Немцима. Читава конструкција која се заснива на различитим економијама распада се на делове. Спасење земље треба да потиче од народа и декрети су ту немоћни. Све треба да се заснива на вољи народа и његовим душевним снагама.
Г-дине Марти, да ли желите да опонирате г-дину Франзингеру?
“Често се заборавља да је садашња европска конструкција обезбедила континенту 60 година мира. Ако је реч о Швајцарској она своје благостање дугује слободној трговини с Европом. Да није тога Швајцарска би наишла на озбиљне тешкоће. 40% наших закона се заснива на европским, али ни из далека није све идеално. Има проблема и у Европи и у Швјцарској. И ми смо прешли дуг пут ради постизања демократије. То је дуготрајан процес, потребне су историја и култура и није могуће извозити моделе демократије. Мислим да ће се европска конструкција променити и да ће постати чвршћа.”
Фрајзингер: Мислим да је мир у Европи био обезбеђен “хладним ратом” и берлинским зидом. Сад видимо како у земљама Европске уније нестаје средња класа.
Марти: Али у САД нема Европске уније, а средња класа такође нестаје.
Фрајзингер: У САД су многи људи приморани на бедан живот. Земља опстаје захваљујући сопственом дугу. Ми, Европљани, треба да се супротставимо недопустивој политици САД. Европску заједницу треба претворити у конфедерацију – наша шанса је у томе. У средишту свега треба да буде човек, а сад све промашаје плаћа европски порезник.
Туманов:Са задовољством смо слушали вашу занимљиву дискусију, а сад ће питање поставити г-дин Артамонов.
Да ли се могу поновити злочини попут оног који је починио Брејвик? Да ли је то можда повезано с тим што владе нису спремне да ослушну сопствени народ?
Бло: Увек ће бити лудака, то се не може избећи. Неконтролисана имиграција у Европу изазива мржњу код људи. Кад бисмо имали могућност да спроводимо референдуме као у Швајцарској стање би се поправило. Читава ствар је у Шенгенским споразумима. Социјална напетост је повезана с тим што владе на ослушкују вољу народа. Г-дин Марти је рекао да су референдуми опасна ствар, али могу бити опасне и одлуке које доносе парламенти. Генерал Де Гол је био непријатељски расположен према парламентима. То је везано за парламентарне одлуке из 1940. године кад је закључен пакт с Хитлером. Управо парламент је дао ванредна овлашћења маршалу Петену и управо парламент је довео на власт Хитлера после његове победе на изборима. Кад се каже да је спасење у парламентима, а да претња потиче од народа, то уопште није тачно.
Туманов: Питање за Фрајзингера.Ви сте били иницијатор закона против минарета.
Фрајзингер: Има имиграната чије понашање изазива негодовања код староседелачког становништва. У имиграцији као таквој нема ничег лошег. Проблем је у начинима њене реализације. Имигрант треба да се интегрише у наш систем, да се придржава наших закона, да поштује наше вредности. 1970-их година смо имали јаку имиграцију из Италије, али с тим људима није било никаквих проблема. Садашња имиграција носи углавном исламски карактер и ту се постављају питања о положају жена и васпитању деце. Ови људи не желе да испуњавају наше законе. Као и у Француској, имигранти живе у својим заједницама не желећи да се интегришу у наше друштво. Они живе паралелним животом. Националне државе су формиране на одређеним принципима.
Туманов:Препуштам реч Франсоаз.
Франсоаз: Да ли је по Вашем мишљењу Русија део Европе? А Белорусија и Украјина?
Марти: С Русијом смо увек имали блиске историјске и културне везе, ближи смо Европи него САД. Мислим да је руска душа више европска него азијатска.
Туманов: Господине Бло, да ли желите нешто да додате?
Бло: Слажем се с тим да је Русија део Европе. У САД је економија изнад културе. Европљани и Руси се допуњују. Међутим, има европских политичара који не желе да се Русија интегрише у Европу. Неки амерички политичари су заинтересовани за то да се очува напетост између Европе и Русије. Они желе да Америка наступа у улози заштитнице Европе, као што је то било у време “хладног рата”, али данас ова политика штети свима, укључујући и САД.
Артамонов: Питање за г-дина Мартија. Да ли се на Русију може применити идеја директне демократије, односно референдума и да ли се то може очекивати у садашњој Русији?
Бло: Сигуран сам да се политички модели могу извозити, јер демократија је извезена у многе земље. Такође је био извезен фашистички модел, совјетски модел у земље Источне Европе. Све зависи од конкретних историјских околности, због тога сматрам да једна земља може да искористи историјско искуство друге земље. Аргумент да су све земље различите, да постоје велике и мале земље, није одржив због тога што су људи свуда једнаки. У Русији принцип директне демократије има историјски корен. Довољно је сетити се новгородског већа. Са временом је ова традиција нестала, али се чува на локалном нивоу. Прочитавши Солжењицина схватио сам да је он одушевљен швајцарским системом и да би желео да га примењује у Русији. То што га је Путин наградио једном од највиших државних награда Русије сведочи о заинтересованости за пишчеве идеје. Мислим да референдуме треба уводити на локалном нивоу како би се избегли посредници и како би се локална власт учинила одговорнијом. Они реформама дају већи легитимитет. Ову идеју је истакао још генерал Де Гол. Мислим да би могао да је искористи и председник Путин.
Артамонов: Хвала, г-дине Бло. И поново ћемо ово питање поставити г-дину Мартију.
Марти: У једном од швајцарских кантона у којем има 10.000 становника женама је дуго времена било забрањено да учествују на референдумима и за увођење овог законитог права морао је да се умеша федерални суд. На федералном нивоу жене могу да учествују на референдумима тек од 1971. године.
Глас: Де Гол је ово право увео за жене без обзира на отпор парламента. За спровођење референдума народ треба да има приступ иформацијама. Потребна је слободна штампа, али је у многим европским земљама нема. Медијима владају или олигарси или се налазе под контролом владе. За директну демократију су потребни прелиминарни услови.
Питање (Франсоаз Компуен):Да ли је глобализација позитивна или негативна појава?
Марти: Није могуће дати категоричан одговор. Глобализација је неповратан процес, само га треба уклопити у одређене оквире. Ниво живота у многим земљама се битно поправио захваљујући глобализацији. Међутим, има и негативних момената. Пре свега се ради о финансијама и овај проблем се не може решити на националном нивоу, већ само на глобалном. Повратак на аутархију није могућ.
Туманов: Питање о глобализацији за г-дина Блоа.
Бло: Као економиста могу да кажем да је глобализација неповратан процес са својим плусевима и минусима. Много се бавим питањима везаним за полицију и могу да кажем да је криминал попримио глобални карактер. На пример, трговина дрогом. Међународни тероризам је такође последица отворености граница. Кад је култура у питању може се запазити нестанак низа националних култура под утицајем глобализције. Холивуд шири свој утицај на глобалном нивоу, што по мом мишљењу, није нимало добро.
Туманов: Као што је познато, у ЕУ желе да уђу Србија, Црна Гора, па чак и Косово. Како се односите према примању свих земаља Источне Европе у Унију?
Бло: Земље о којима говорите су релативно слабе с тачке гледишта економије и демократије. У Европској унији већ сад наилазимо на тешкоће везане за останак нових земаља у ЕУ. Проблем није у ступању нових земаља, већ у реформи низа институција ЕУ. Европска унија је стварана на бирократској и технократској основи и сав проблем је у томе, као и у недостатку демократије. Кад бих ја био на челу једне од балканских земаља по сто пута бих размислио: да ли нам је потрабан улазак у ЕУ. Видимо политику двоструких стандарда. Оно што ЕУ дозвољава Великој Британији забрањује земљама Источне Европе. У сваком случају ако земља жели да уђе у ЕУ она треба да сазна мишљење својих грађана путем референдума.
Исто питање за г-дина Мартија.
Марти: Рођење Швајцарске се може упоредити с настанком Европске уније: процес је био дуготрајан и болан. Било је ратова између католика и протестаната. Нас уједињује то што чланови ЕУ критикују Брисел, а објекат наше критике је Берн. Људи за своје неуспехе увек критикују власт којој се потчињавају, али немојмо заборавити да је Брисел учинио много позитивног. Лично познајем новог председника Србије Николића. Он је раније био противник Европске уније, а сад је њен присталица. Јасно је да Европска заједница пролази кроз кризу раста. Потребне су јој измене, али ће захваљујући томе постати још јача. Потребне су глобалне структуре за супротстављање глобалним претњама.
Туманов: Велико хала. Наша емисија се ближи крају. Слушали сте “Глас Русије” уз учествовање Ивана Блоа, Оскара Фрајзингера и Дика Мартија.
