Глазјев: Мој рат са економским либералима

Руско одсуство жеље да следи директиве „Вашингтонског обласног комитета“ у Белој кући изазвало је агресивну реакцију. Нашој земљи се прети санкцијама, по величини и последицама уништавајућим, које би морале да нас баце на колена и да нам одузму и најмању жељу да сами одређујемо сопствену судбину. Притом требало би да буде јасно да, без обзира на очекивања „светског жандара“, активан отпор и комплексни програм супротстављања претњама може у руској привреди да изазове дејство супротно очекиваном, радикално побољшавајуће, може да ојача њен суверенитет, да учини импулс квалитетном усавршавању и развоју. Већ сама могућност за то рекло би се да видљиво плаши иницијаторе санкција против Русије, као и пету колону, коју чине њихови ћутљиви поборници из наше земље. Зато је магазин Однако замолио једног од аутора руског програма одговора на поступке непријатељске стране академика Руске академије наука Сергеја Глазјева да коментарише ту ситуацију.

У многим медијима, конкретно у новинама Ведомости појавили су се коментари о вашим предлозима о мерама којима би требало одговорити на економске санкције против Русије. Какви су то предлози и зашто су они изазвали толики немир у либералним медијима?

— Хоћете да кажете – у западним медијима? И ја сам са чуђењем сазнао за те коментаре из Ведомости“, које, како знамо, излазе заједно са Wall Street Journal-ом и Financial Times-ом, које они и контролишу. Уосталом, и коментатори су, бар они за које сам чуо, добро познати по својим проамеричким позицијама.

Мислите на Кудрина (Алексеј, бивши министар финансија РФ, неформални лидер либералних прозападних економиста; прим. НС), који је изјавио да су ваше иницијативе страшније од самих санкција?

— Гласник англоамеричке финансијске олигархије – магазин Euromoney– је више пута писао да је Кудрин најбољи министар финансија и најбољи председник Централне банке на свету. У његово време руски новчани систем је био чврсто везан за долар – емисија рубље вршена је искључиво због куповине америчке валуте. Он је уствари учинио да руска привреда постане финансијска колонија САД – добијање кредита било је могуће само уз куповину обвезница САД и њихових савезника из НАТО. Тако смо кредитирали њихове државне трошкове, а нашу привреду само онолико колико је давала робу која је њима била потребна. Кудринова политика била је искључиво корисна за САД и ЕУ – обим годишњег финансијског трансфера у њихову корист, а на наш терет, износио је сто милијарди долара.

На чему се заснивају те процене?

— Сами рачунајте. Због чврсте везаности емисије рубље за раст девизних резерви, наш монетарни систем је био лишен унутрашњег извора кредита. Он је опслуживао само девизно тржиште и пореско-буџетски систем. Ми смо наше доларе од нафте давали за покриће дужничких обавеза САД и ЕУ, а наше корпорације су биле принуђене да од њих узимају кредите. Само на разлици у камати од таквог обртања капитала ми смо сваке године губили до 30 милијарди долара. И још 50-70 милијарди је одлазило на оф-шорове, од којих се само половина новца враћала назад, али као страна инвестиција. Између 20 и 40 милијарди долара земља је губила на незаконитом отицању капитала због тога што није постојала принципијелна жеља наших монетарних власти да се баве девизном контролом. Кудринова политика је од Русије направила краву музару за доларско финансијско тржиште, за шта су му Американци, наравно, јако захвални. За две деценије руско прихрањивање доларског финансијског система је износело укупно око билион долара, а све то време наша привреда је трпела због огромног мањка новца, што је резултовало деградацијом привреде и сировинском специјализацијом.

Зато предлажете да се одрекнемо долара?

— Не предлажем ја, већ нам амерички председник прети престанком извршења обавеза САД према Русији. Економске санкције пре свега значе замрзавање финансијских актива. Уколико претње почну да се остварују, биће одузет сав новац руске државе, као и физичких и правних лица, која такође потпадају под санкције, које контролишу америчке монетарне власти. Теоријски, то је новац на доларским рачунима банака по целом свету. Сложићете се да ће у том случају долари за нас да изгубе своју вредност – за њих неће моћи баш ништа да се купи јер ће рачуни на којима они леже једноставно бити затворени.

Али зашто је у том случају шеф Централне банке РФ Елвира Набиулина изјавила да одустајање од долара спада у фантастику?

— Многи наши поштоваоци америчке монетарне школе толико су буквално поверовали у тај свет долара да не могу ни да замисле да би било могуће живети без доларских рачуна и мењачница. Наша Централна банка се под њиховим руковођењем претворила у својеврсну мењачницу: уместо формирања механизма за кредитирање привреде, Банка Русије је своје учешће у економској политици ограничила на емитовање рубаља ради куповине долара. Уколико САД одузму све руске доларске активе, ти људи ће вероватно да полуде: координатни систем који је њихова база, а у коме све полази од долара, у тренутку се скршио. Нешто значи и то што наша Централна банка, баш као и филијале Система федералних резерви САД, не котира долар према рубљи, већ рубљу према долару. Мада се у свим сувереним земљама котација свих валута врши према јединици валуте у конкретној земљи (на пример, у Индији према рупију, у Кини према јуану, у Аргентини према пезосу), ми упорно радимо обрнуто: рубљу котирамо према долару. И, када би нам изненада Американци забранили да вршимо операције у њиховој валути, свет би за наше американоцентричне монетаристе пропао, исто онако као кад би земља престала да се врти око Сунца и улетела у неку другу галаксију.

А шта ако не само Американци већ и други емитенти светских валута уведу санкције, као што су оне којима прети Обама?

— Уколико би се Сједињеним Државама придружили њихови савезници из НАТО, у том би се случају таквом новцу који је за нас забрањен придружили евро и фунта. А још – уколико би њихов пример следио и Јапан, онда и јен. То би значило конфискацију свих девизних резерви. Баш тако су САД и ЕУ учинили са новцем Либије, Ирака, Југославије. Пошто су њихове активе замрзнуте, те земље је било лако уништити војним путем, јер, пре свега, њима је одузет велики део акумулације, а друго, њихова привреда, која је била врло зависна од увоза, тиме је потпуно паралисана. Најзад, треће, пресечен им је ваздух јер више нису могли да извозе своје производе, што је неопходно макар да би дошло до просте репродукције.

На вашем списку нема Ирана…

— Против Ирана су и САД и ЕУ применили те исте санкције, али су Иран, осим тога, још и искључили од SWIFTa – међународног међубанкарског система за пренос информација и вршење плаћања. Тим санкцијама се нису придружиле Русија, Кина, Индија и још много земаља. Тако да, без обзира што Иран трпи значајне губитке, он ипак преживљава. Зато САД, заједно са Европском унијом, хоће да уведу санкције Русији, а покушавају да на то присиле и Кину и друге земље. У супротном, штета за Русију не би била на критичном нивоу. Штавише, наши партнери ће бити принуђени да руску робу купују за рубље, а мораће да прихватају рубље када се буде плаћао њихов извоз.

Зато ви предлажете да се пређе на обрачун у националним валутама?

— Пре много година предлагао сам да то учинимо како би се повећала конкурентност наше привреде, али сада то већ представља питање опстанка. Сложићете се да се, уколико нам замрзну рачуне у доларима и еврима, поставља питање у којој ћемо валути да вршимо обрачун при испоруци наше робе Европској унији, која је и даље наш главни спољнотрговински партнер? Немачки бизнисмени су се сложили са мном да ће у том случају они морати да отварају рубаљске рачуне и да ће банке Европске уније то морати да прихвате. Тако да ћемо најзад, као последицу санкција, моћи да формирамо московски међународни финансијски центар. Наши западни партнери ће бити принуђени да се том центру обраћају како би добили кредите у рубљама (како би плаћали увоз из Русије) и да отварају рубаљске рачуне како би могао да им се плаћа њихов извоз.

Наше либерале су највише уплашили ваши предлози који се односе на девизну контролу и „деофшоризацију“ привреде.

— Да, рекло би се да они не желе да се наше активе спасу, већ, напротив, да буду што пре конфисковане. Јер моји предлози у вези са тим имају само један циљ, а то је очување новца руских предузећа и банака који у сваком тренутку могу да буду замрзнути и одузети. Нажалост, наша офшорна олигархија се толико залепила за операцију изношења својих прихода у иностранство да се сви предлози у том правцу сматрају за напад на њихову личну слободу која им омогућује да слободно располажу средствима зарађеним у Русији. Истина, они ту слободу схватају и као слободу од обавезе да плаћају дажбине и одговарајући лични доходак, за шта уствари офшори и служе, јер се у њима сваке године губи износ који је еквивалентан скоро билиону рубаља дажбина, које нису плаћене држави. Али је чудно да се запослени у Министарству финансија понашају равнодушно уместо да и они користе норме девизне и банкарске контроле како би заштитили интересе државе и друштва.

Они уствари покривају противоправну делатност јер у иностранство извозе десетине милијарди долара?

— У сваком случају, ради се о људима на које се позивају Ведомости. Уместо да анализирају суштину и да почну да примењују мере које им предлажу стручњаци како би се прекинуо незаконити извоз капитала из земље, они те радне и умногом поверљиве предлоге убацују англоамеричким новинама ради њихове дискредитације. Из контекста се извлаче појединачни одломци који се допуњавају специјално смишљеним изјавама за плашење, типа „забрана страног новца и затварање мењачница“, после чега се опонентима пришивају ознаке како би они били представљени као имбецили. То спада у омиљена средства америчких безбедњака, која њихови агенти широко користе за руске кругове блиске власти.

У принципу, то су стандардни начини за прављење идеолошких диверзија и информационих ратова. Али како се то конкретно користи у односу на вас и ваше предлоге?

— Да узмемо, на пример, текст из Ведомости које сте поменули. Истргнути су из контекста и објављени фрагменти система мера које су научници Руске академије наука предложили како би се створили услови за дугорочно јефтино кредитирање, потребно за модернизацију и раст привреде. У том систему су се нашле и мере за деофшоризацију привреде и повећање ефикасности девизне регулације, без којих смањење стопа и проширење рефинансирања може да се претвори у настављање отицања капитала. Такође се предлажу мере за заштиту нашег финансијског система од губитака уколико дође до увођења санкција. При томе – заиста заштите јер санкције нисмо ми тражили, а оне се уводе како би нам се нанела максимална штета без имало наше кривице. Како се то каже у Криловљевој басни, „крив си зато што сам ја гладан“. Вероватно и моји опоненти желе да Американци поједу што више наших актива.

Ви имате у виду своје предлоге за смањење државних актива које су номиноване у доларима и еврима?

— Нису само државне активе оно што подлеже конфискацији. На Кипру је, по налогу европских функционера, одузет новац свих клијената банака које су пукле. Наша олигархија, која је окренута оф-шору, се већ срела са претњом да ће због финансијске кризе да изгуби све своје активе уложене ради кредитирања у западне банке. Тада су им, по одлукама руководства земље, дати кредити без учешћа, што је њих спасило од банкрота, али, чим је криза почела да јењава, они су поново улетели у дужничку омчу страних кредитора. А све зато што Банка Русије није формирала систем дугорочног јефтиног рефинансирања комерцијалних банака, које су без тога много слабије од страних конкурената – не само по стопама већ и по условима за доделу кредита. Девизна ограничења не треба да се разматрају издвојено, већ у контексту комплетног система мера новчано-кредитне политике, који је оријентисан на финансијско обезбеђење модернизације и развоја привреде.

Али део ваших предлога се већ остварује: уводи се руски платни систем обрачуна преко картица, дискутује се о формирању домаћег система за размену међубанкарских информација, монетарна власт се забринула због претње искључења из SWIFTa…

— Како се оно каже: боље касно, него никад. У наведеном случају може да буде и прекасно. Све наведене и друге предлоге су формулисали научници Руске академије наука још пре више од десет година. Отад је због некомпетентности и пасивности монетарних власти руски финансијски систем изгубио око пола билиона долара, буџету недостаје неколико билиона рубаља, а привреда је изгубила цео низ најважнијих грана у високотехнолошкој индустрији. Нећу ни да говорим о милионима изгубљених судбина, о људима који су остали без посла и изгубили могућност самореализације. Ортодоксни монетаристи о томе не размишљају, за њих је најважније праћење догмата њихове религије. Ту централно место заузима непоколебива вера у долар САД и потчињеност „девизној управи“ америчких монетарних власти. Само, ипак је чудно да они управљају не својом, већ нашом монетарном политиком. То и јесте Ахилова пета која нашу привреду чини осетљивом на шокове који долазе споља, укључујући у то и бахатост иницијатора санкција.

Однако, јун-јул 2014.

Фонд стратешке културе