Метадоном на лекарски рецепт у Америци се дрогира више људи него хероином и кокаином заједно, а разноразне “епидемије” прете свету.
У годинама кризе готово су дошли на своје, а највише је профитирала фармацеутска индустрија. У кризи се грађанима нуде на све стране спасоносни лекови за све тегобе, па и депресију изазвану високим ратама њихових кредита, блокаде рачуна, празних новчаника…
Фармацеутска индустрија једна је од ретких која је поштеђена проблема рецесије, па издашно троше и на пропаганду. Присутна је у толикој мери да социолози већ упозоравају да уместо радног идентитета као супститут савременог човека долази зависнички идентитет.
Без јефтиних лекова
Канадски научници тврдили су још пре две године да су пронашли једноставан лек за потпуно излечење рака, али велике фармацеутске компаније уопште нису били заинтересоване за његову производњу јер је јефтин. Научници са универзитета Алберта у Едмонтону користили су молекуле диклороацетата (ДЦА) који узрокују регресију више врста рака, нарочито плућа, дојке и мозга. Овај метод се иначе користи у лечењу метаболичких поремећаја, може се применити јефтино и брзо, за разлику од неефективних скупих лекова које производе водеће фармацеутске компаније.
Подсетимо само на пре неколико година светску кампању око продаје тамифлуа, вирусног лека против грипа (чију делотворност нико није доказао), а чија је продаја пробијала астрономске границе захваљујући драматизацији свињског грипа. Пре тога је био птичји грипа, па Q грозница, сада нас припремају на еболу. Све ове измишљене епидемије одлично су средство за велики профит.
И док су приче о епидемијама, осим ове последње, необјашњиво утихнуле, фармацеутска индустрија је у тишини наставила да броји зараду и смишља нове кампање. Но, не живе ни мало скромније ни од својих “редовних” делатности, злоупотребе лекова који се издају на рецепт, међу којима се истиче легална дрога метадон.
Последњих година његова употреба толико се проширила да га само у САД конзумира више људи него што је зависника од хероина и кокаина заједно”. Метадонска терапија у стварности је широм света постала диловање дроге на рачун државе, а бројни зависници и лекари упозоравају да је теже скинути се с метадона него с хероина.
У годишњем извештају, поред тог податка, Међународни одбор за контролу наркотика (ИНЦБ) упозорава на податак да у Италији, Француској, Пољској и Латвији, између 10 и 18 посто студената узима седативе или друга средства за смирење без рецепата, те да је у Немачкој 1,4 до 1,9 милиона људи зависно од лекова.
Фармацеутска индустрија толико је агресивна да већ, како је неко оштроумно приметио, навелико ради на томе да за сваки лек измисли болест. То потврђује и књига Џонаа Випарена, лекара који је 40 година радио у фармацеутској индустрији, а који је у њој признао како се посредно осећа одговорним за смрт стотина људи. Годинама је подмићивао бројне лекаре да би пацијентима преписали лек његове компаније.
Бројни непотребни лекови, признао је он, изазивају нуспојаве које су узроковале смрт многих пацијената. Аутор је открио да фармацеутске куће троше по породичном лекару између 35.000 и 40.000 долара годишње како би га намамиле да прописује њихове производе.
Последњи пример из те приче о лековима односи се светске фармацеутске дивове Роше и Новартис, односно њихове лекове авастин и луцентис, који су потпуно истог састава али драстично различите цене. Први, јефтинији, регистровали су за лечење рака дебелог црева, а други за болести очију. И лекари, али и судови у многим земљама досетили су се јаду. Тако је недавно један италијански суд казнио Роше са 251 милионом долара, а траже још 1,6 милијарди јер, како кажу, лекари су лечили пацијенте скупим луцентисом, чиме је драстично оштећен здравствени буџет. У исти поступак кренули су овог лета и Французи који су променили и закон како би омогућили лекарима да без санкција употребљавају јефтинији лек.
Иначе је тај проблем подигнут на ниво целе Европске уније, а Американци су израчунали да би лечење авастином уместо луцентисом могло уштедети милијарде долара у здравственим буџетима дељем света. Но, споменути фармацеутски дивови и не помишљају да баце копље у трње и упорно се противе замени лека која би осетно смањила њихов профит јер само у прошлој години продаја скупог луцентиса изван САД износила је 2,38 милијарди долара.
СУТРА – Наука у служби добра и зла (4): Човек (ни)је овца
М. Рокнић – Вести
фото: Бета/АП/А. Д.
