Украјина дрма Исток и Запад (1): Црна работа Беле куће

Од средине априла, када је Кијев започео жестоку операцију на истоку земље против свог проруског становништва, до 10. августа у Украјини је убијено више од 2.000 људи, рањено више од 5.000 а готово пола милиона житеља те земље напустило је своје домове и уточиште нашло углавном у Русији. Ове податке презентују УН, међутим, бројке су далеко “црње”.

Војно-политички конфликт који због Украјине данас потреса цео свет изгледа безнадежно. Излаз је могућ једино ако се уложе изузетни дипломатски напори и повуку нестандардни потези – кажу аналитичари. Зато су очи целог света биле упрте у Минск, где су се недавно састали лидери Русије, Белорусије, Казахстана, Украјине и представници ЕУ. 

– Овде се решава судбина света и Европе – рекао је украјински председник Петро Порошенко уочи састанка у Минску. Међутим, нада да ће тај сусрет ставити тачку на рат у Украјини била је претерана, јер је уместо договора о миру назначен тек пут ка њему уз обнављање делатности Контакт групе Украјина – Русија – Оебс.

Челници Русије и Украјине, Владимир Путин и Петро Порошенко пружили су један другом руку и провели насамо за преговарачким столом око два сата. И то је нешто, али недовољно за решење кризе.

И Москва, и Кијев, и Запад су уздржани у оптимизму ишчекујући почетак преговора о судбини Донбаса, али и о решавању питања транзита руског гаса кроз Украјину.
У међувремену на југоистоку Украјине и даље бесни рат, вештачки испровоциран, подстицаван и распириван са Запада.

– Нису Русија и њен председник допринели ескалацији сукоба у Украјини, већ Запад предвођен ЕУ и САД – оценио је још пролетос чешки председник Вацлав Клаус. Да акције Вашингтона воде свет ка великом рату закључио је и амерички новинар Вилијам Пфаф. Он је на свом блогу написао како је Бела кућа успела да убеди јавност у САД и натовску Европу “да су сви ови догађаји били последица агресивне, експазивне стратегије Русије на Украјину, а не неспособни покушаји САД да укључе Украјину у састав НАТО и ЕУ, како би подривали политички ауторитет председника Путина”.

Хуманитарна инвазија

Запад и Кијев упорно оптужују Русију да спрема војну инвазију. Чак су у испоруку руске хуманитарне помоћи источним регионима Украјине, где влада хуманитарна катастрофа, назвали “руском хуманитарном инвазијом”. Амбасадор Русије у УН Виталиј Чуркин казао је да многе чланове Савета безбедности више забрињава то што је руски конвој прешао украјинску границу и испоручио помоћ Луганску него сама хуманитарна катастрофа у земљи.

Руски председник, наравно, нема дилеме да је Америка креатор догађаја у Украјини. Претходна власт у Кијеву, оценио је Путин, покушавала је томе да се супротстави, али је Запад имао другачији план који је укључивао војни сценарио, неуставно оружано преузимање власти.

Украјинска криза започела је у новембру прошле године у главном граду Кијеву, да би се потом проширила и на друге градове, након што је влада председника Виктора Јануковича одбила да потпише споразум о евроинтеграцији и окренула се Русији. Проевропски Украјинци изашли су на улице тражећи оставку Јануковича и превремене изборе.

Протести су се ширили по целој земљи, али је њихов центар постао кијевски Мајдан, где су три месеца одржаване антивладине демонстрације. У почетку није било крвопролића, али су покушаји владиних снага безбедности да разбију демонстрације довеле до првих жртава и стотина рањених. Тензије су расле, број страдалих се повећавао, Јанукович је побегао у Русију одакле је споразумом од 21. фебруара практично прихватио све услове Запада и опозиције.

Након што је свргнут са власти, власт у Кијеву су преузеле западне марионете. Распад Украјине је тиме започео. Узнемирени Крим је убрзо, већ у марту, присаједињен Русији, а нови центар антивладиних снага постао је Донбас. Проруске присталице са југоистока земље тражиле су аутономију, Донбас је кључао…
После заузимања администрације и проглашавања народних република у Доњецкој и Луганској области, и претходног формирања народне војске, постало је јасно да распад Украјине улази у нову, оружану етапу.

Привремена украјинска влада ушла је у рат против својих грађана који су јој после крвавог пуча и вишенедљеног терора отказали послушност. Њихова једина кривица била је то што им је руски матерњи језик и што су одбили да буду на силу одвојени од матице. Привремена влада у Кијеву у априлу је започела жестоку казнену операцију против снага самоодбране Донбаса. Владине трупе, помогнуте неонацистичким организацијама, као што је Десни сектор, започеле су офанзиву, користећи тешко наоружање и гранатирајући градове са земље и из ваздуха.

Основни узрок кризе у Украјини су фашисти, тајкуни и западна експанзија, оценио је британски Гардијан и подсетио да Запад још од деведесетих година прошлог века покушава да линију раздора у Украјини искористи за слабљење руског утицаја и Украјину увуче у НАТО. Рат у Грузији 2008. и (не)очекивана интервенција Русије омео је план да се НАТО прошири на исток, што Запад Русији никада није опростио.

Злочин у Одеси

Један од најстравичнијих злочина у Украјини је онај почињен 2. маја у Одеси, када су у Дому синдиката припадници радикалних покрета на челу са Десним сектором убили, спалили и ранили више од стотину људи. О томе више нико не пише и не прича што неки аналитичари тумаче као позив украјинским неонацистима да наставе са терором.

Сутра – Украјина дрма Исток и Запад (2): Путин зна шта ради

О. Икодиновић – Вести