СТВАРА се нови светски поредак, упозорава ових дана Хенри Кисинџер, некада један од најутицајнијих међу светским дипломатама, а ове речи бившег саветника двојице америчких председника само су потврда аналитичарима који указују да се у садашњим бројним сукобима и прегруписавањима назире нови глобални однос снага чији је исход још отворен. И Душан Пророковић, директор Центра за стратешке алтернативе, за наш лист указује да такве процене имају сви водећи светски аналитичари у последњих деценију и по.
– У две последње петогодишње прогнозе ЦИА, такође се наводи да присуствујемо стварању мултиполарног света – каже Пророковић.
Наш саговорник цитира америчког социолога и историчара Имануела Валерштајна који је још 1992. тврдио да је тај процес почео падом Берлинског зида, а да је једнополарност кратког даха.
– Данашња дешавања потврђују његову тезу – истиче Пророковић.
А међу њима најалармантнија је криза у Украјини, која, по неким мишљењима, у потпуности мења однос снага у свету. Бројни су и други сукоби – у Сирији и Ираку, где су фундаменталистичке армије прогласиле своје калифате, Либија је у грађанском рату, Блиски исток је буре барута… Уочљиво је и да се велики број држава које се не слажу са америчком политиком, која чини окосницу деловања НАТО, удружују. Тако, аналитичари сматрају да чланице БРИКС – Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република – имају за циљ да промене досадашњи поредак у којем САД наступају хегемонистички, односно као једина „суперсила“. На пример, Петер Бирле, руководилац Одељења за истраживање на Иберо-америчком институту у Берлину, процењује да ових пет земаља жели да трајно „сломе“ односе моћи успостављене након 1945. године, односно да релативизује моћ САД.
– Центар светске политике дуже од пет векова био је Атлантик, а сада се он сели на Пацифик – напомиње Душан Пророковић. – То доноси тектонске поремећаје у светској политици, у ред глобалних геополитичких играча већ су се уврстили Кина, Јапан и Индија, убрзо ће то бити и Индонезија. Русија је свакако један од полова мултиполарног света.
И Владислав Јовановић, некадашњи шеф дипломатије СРЈ и наш стални представник у УН у Њујорку, сматра да се нови центри моћи међусобно повезују и да је Русија главни стожер окупљања.
– То уноси панику на Западу – каже Јовановић за наш лист. – Западне државе су мислиле да могу да спрече груписање тих држава ако преко Украјине дестабилизују Русију, која је главни стожер окупљања. Због тога су Русији, као отрован залогај, убацили украјинску кризу, како би купили време за неутралисање тог утицаја.
Али, додаје Јовановић, украјинска криза може да буде аларм за друге државе које ће рећи – данас Русија, сутра ми, што би могло да их подстакне да се организују и као војна сила, чега до сада није било много.
Истичући да је нови распоред снага успостављен после Другог светског рата трајао до пада Берлинског зида и да је СССР изгубио Хладни рат и нестао са политичке сцене, историчар Љубодраг Димић каже:
– Криза у Украјини представља само наговештај да би могло доћи до корекције новог светског поретка. Неке снаге које не желе униполарни свет траже шансу да добију позиције које су изгубиле падом Берлинског зида.
ЕВРОАЗИЈА И ЕВРОПСКА УНИЈА
Савези који се стварају, а противтежа су западним силама, попут БРИКС и Евроазијске уније, имају велики потенцијал за економски напредак.
– Европска унија и НАТО су на врхунцу свог развоја и тешко да могу да достигну виши ниво од овога – каже, за „Новости“, др Дејан Мировић, доцент на Правном факултету у Косовској Митровици. – Када се упореде Евроазијска економска унија и ЕУ, однос БДП је 1:4 за ЕУ. Међутим, царински савез под руководством Москве има много већу територију, заједнички језик (руски) који не постоји у ЕУ, и извозник је нафте и гаса, за разлику од ЕУ која их увози. Наравно, има и много мању стопу задужености у односу на државе ЕУ.
Љ. Бегенишић, Новости