Кредит Светске банке у висини од 300 милиона долара стиже у децембру

Шеф канцеларије Светске банке у Београду Тони Верхеијен рекао је да та банка преговара са Владом Србије о томе који ће се пројекти финансирати из кредита од укупно 300 милиона долара намењеног санацији штета од поплава, који би требало да стигне у децембру ове године.

Верхеијен је у интервјуу за НИН рекао да би договор о кредиту требало да се постигне до краја ове или у току следеће недеље, а Одбор Извршних директора Светске банке требало би да одобри тај зајам на седници 3. октобра, преноси Бета.

Како је додао, око 150 милиона долара биће одобрено за увоз струје, јер сам ЕПС не би могао то да финансира и угрозило би се финансијско пословање компаније, а верује да је тиме Влада хтела и да избегне готово извесне рестрикције струје на зиму.

Додатних 50 милиона биће одобрено за санацију електроенергетских постројења и испумпавање воде из западног поља Тамнава, 70 милиона долара је помоћ пољопривредницима у 49 општина и око 22 милиона долара за санацију штета на кључним системима заштите од поплава, појаснио је Верхеијен.

Истакао је да реформе у Србији касне, а цена кашњења је више од милијарду евра годишње.

“Само предузећа у реструктуриању коштају Србију годишње 750 милиона долара. Одлагање фискалне консолидације довело је до повећања буџетског дефицита за једна до два одсто БДП-а или 500- 600 милиона евра”, рекао је Верхеијен.

Према његовим речима, прави тест за Владу биће решавање судбине државна 502 предузећа, чија је продаја расписана половином августа.

“Јавни позив за стратешке партнере завршава се 15. септембра и тада наступа велики изазов за Владу- да ликвидира она предузећа за која нема купаца, а на то се обавезала”, истакао је Верхеијен и додао да очекује да се цео процес заврши до краја марта 2015. године.

Процена Светске банке је да чак две трећине од 157 предузећа у реструктурирању нема шансе да опстане, а од осталих, 50-60 уопште нема запослене и не ради ништа, односно представљају својеврсне љуштуре.

Ургентна реформа јавних предузећа

Коментаришући изостанак конкурса за избор директора јавних предузећа у Србији, Верхеијен је истакао да би Светска банка највише волела да конкурса буде.

“У овом тренутку ургентност реформи јавних предузећа је толика да ко год може да их реформише и преокрене, може да рачуна на нашу подршку”, рекао је Верхеијен, одговарајући да то важи и за Милана Бека у “Железницама Србије”, ако може да реформише то предузеће.

Шеф Светске банке у Београду рекао је да без смањења плата и пензија није могуће смањити дефицит буџета Србије.

“Ипак, ни ми ни ММФ не очекујемо много од самог ребаланса буџета већ од плана трогодишњег програмског буџета од 2015- 2017. који треба да донесе мере за заустављање растућег јавног дуга”, рекао је он.

Према његовим речима, аранжман са ММФ-ом је могућ ако има политичке воље, а Влада зна шта треба да учини и колике су уштеде потребне.

“Ако Србија не направи договор са ММФ-ом то није ризик само за њу већ и за цео регион јер се негативни ефекти шире. Ипак, политички није лако направити договор, јер да су преговори о аранжману почели у јануару, радило би се о нижем проценту смањења плата и пензија”, рекао је Верхеијен.

РТС