Немачки експерти потврдили: Докторат Синише Малог је плагијат!

Немачка издавачка кућа De Gruyter потврдила је да је чланак Синише Малог, на основу којег је стекао право да изађе на одбрану своје докторске дисертације на Факултету организационих наука – плагијат.

У питању је чланак Value Creation Through Restructuring – Key Value Drivers and Value Creation Models  (Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације), који је градоначелник Београда, са Слађаном Барјактаревић-Ракочевић и Георгем Савоиуем, 2013. године објавио у међународном научном журналу „Organization and Management“ немачког издавача Де Грутер.

Приликом одобравања одбране докторске дисертације, Веће студијског програма докторских академских студија ФОН-а је, на седници одржаној 25.03.2013. године, констатовало (страна 2, тачка 005):

„Кандидат мр Синиша Мали је објавио следеће радове који га квалификују (прим.аут) да може да одбрани докторску дисертацију:


1.“Value Creation Through Restructuring – Key Value Drivers and Value Creation Models”, Синиша Мали, Слађана Барјактаревић Ракочевић, Гхеоргхе Савоиу, Организатион анд Манагемент, Волуме 4, Иссуе 173, Фебруарy 2013, стр. 109-120.

2.“Privatization Through the Sale of Equity – Conceptual Framework and Achieved Results in Serbia”, Синиша Мали, Економика предузећа, јануар – фебруар 2013. године, стр. 149-162“

Након што је професор Карапанџа у јулу 2014. објавио текст на Пешчанику, у којем тврди да докторска дисертација Малог садржи велики број плагијата, декан ФОН-а Милан Мартић навео је објављивање горе поменутог чланка у међународном журналу као доказ „ваљаности“ дисертације:

„Наложио сам Ондреју Јашкову, који је био ментор Синиши Малом, да испита да ли има делова у његовој докторској дисертацији коју су плагирани. Он је рекао да је рад добар и да је на основу тог доктората објављен рад у међународном часопису.“ (Данас, 10.7.2014.)

Професор Мартић је оваквим одговором покушао да замени тезе фокусирајући се на наводни научни допринос рада Синише Малог, уместо да одговори на конкретне оптужбе о плагијату. Мартић је такође део одбране аутентичности градоначелниковог рада засновао на научном чланку, који је пак проглашен за плагијат и који ће сходно томе бити поништен и повучен из међународног журнала у коме је објављен.

И док већ скоро два месеца након објављивања анализе професора Карапанџе, надлежне домаће институције – од ФОН-а, преко Београдског универзитета, до Министарства просвете, науке и технолошког развоја, покушавају да заташкају случај, међународни актери су изразили спремност да провере оптужбе. Тако је уредништво журнала „Организатион анд Манагемент“, пратећи упутства Етичког одбора за публикације – једног од најауторитативнијих међународних тела за етичка питања научног публиковања, које спроводи проверу оптужби за плагиране чланке за више десетина издавача, тј. неколико стотина међународних научних журнала, закључило да је чланак Синише Малог – плагијат.

Спорни чланак господина Малог садржи упадљив део плагираног текста из докторске дисертације др Хаилемариама Corporate Value Creation, Governance and Privatisation: Restructuring and Managing Enterprises in Transition – The Case of Eritrea, одбрањене 2001. године на Универзитету у Гронингену. С друге стране, Мали је за потребе своје дисертације, према тврдњама професора Карапанџе, дословно копирао читаво поглавље истог тог рада.

Поставља се питање – ако је због мањег дела неоригиналног текста одлучено да се међународни чланак повуче, о чему ће бити објављено детаљно образложење од стране уредништва журнала (тзв. Ретрацтион Ноте), како је онда могуће да због веће количине плагираног текста из тог истог извора – а у питању је скоро цело једно поглавље – ФОН или Београдски универзитет још нису прогласили докторат Синише Малог неважећим? Зашто, за почетак, ФОН још увек није дао одговор на једноставно питање да ли се већи део другог поглавља доктората Малог поклапа са текстом из дисертације др Хаилемариама?

Овај случај, такође, актуелизује и нека друга питања. На трагу онога што су приметили бивши студенти ФОН-а у отвореном писму декану Мартићу – како је могуће да чланица комисије за одбрану докторске дисертације Синише Малог, Слађана Барјактаревић-Ракочевић, објављује заједнички научни чланак са дотичним кандидатом, када то представља отворени сукоб интереса? Зашто је ФОН уопште дозволио одбрану докторске дисертације на основу чланка који је, заједно са кандидатом, писала чланица његове комисије, а који чини део саме докторске дисертације? Зашто су се надлежни на ФОН-у оглушили о захтев потписника отвореног писма упућеном декану Мартићу да се испита овај случај очигледног конфликта интереса?

Сада, када постоји званична одлука међународног издавача да је градоначелник Мали плагијатор – и то за само део поглавља који је објавио у свом докторату, а који је садржан у спорном научном чланку чији је ко-аутор, Универзитет у Београду би морао хитно, без даљег одлагања, да одузме титулу доктора Синиши Малом. Законски и процедурално, универзитети могу и морају да реагују на овакве случајеве када се десе на њиховим факултетима.

Декан Факултета организационих наука Милан Мартић, као и ментор Синише Малог Проф. др Ондреј Јашко, морали би да трпе консеквенце због заштите плагијатора и покушаја заташкавања овог случаја. На концу, сам Синиша Мали морао би да поднесе оставку на место градоначелника Београда и на остале јавне функције које обавља, као и да се јавно извини ауторима чија је ауторска дела злоупотребио. Ако Мали ипак, упркос свему, и даље сматра да има кредибилитет да обавља једну од кључних политичких функција у Србији, председник Владе Александар Вучић зна шта му је чинити уколико заиста, како је навео у свом експозеу, не жели да толерише дипломе сумњивог квалитета.

Наталија Милетић

Српски форум