Срби на силу Црногорци!

ПОДГОРИЦА – Професор др Будимир Алексић, председник Политичког савета Нове српске демократије, позвао је све српске политичке странке и српске националне организације у Црној Гори, али и оне који профилирају грађанску државу и поштују људска права, да се окупе око једног циља и спрече „дискриминацију Срба коју спроводи режим у Подгорици“!

– Одузимање идентитета почиње од затирања језика, у овом случају српског. Већ три године чекамо да се састане Комисија за израду наставног програма и преточи у дело договор опозиционих лидера са бившим премијером Игором Лукшићем како би српска деца у Црној Гори коначно могла да уче свој матерњи, српски језик, каже за „Новости“ Алексић. – Ми смо и уставно обесправљени јер српски језик није службени и поред чињенице што њиме говори и пише највећи број грађама. Ово наметање лично доживљавам као насилну асимилацију. И због тога позивам све Србе који су заступљени у партијама, српским институцијама, али и оне друге који се јавно оглашавају у одбрану права ЛГБТ заједнице да дигну глас и помогну најбројнијој језичкој заједници у држави да дође до свог права и слободно учи, пише и говори својим језиком! Црна Гора је земља апсурда, у којој језик доминантне већине није службени. То нема нигде на планети!

Алексић сматра да је последњи час да се сви Срби од мора до Дурмитора окупе око једног циља – одбране идентитета у његошевској Црној Гори.

БУКВАР

У време Светог Петра Цетињског, а и касније, најмлађи Црногорци прва знања стицала су из „Српског буквара“. На Цетињу је, 1836. године, Његош објавио „Србски буквар“, а 1838. године „Србску граматику“.

– Највећа државна институција, Црногорска академија наука и уметности, не бави се пројектом израде речника српског језика, вего црногорског, иако је то ствар политике, а не науке. Зашто ћуте седе академске главе над ћерањем српског језика, пита се професор. – Неми су и над прогоном српских писаца из наставног програма што је све у функцији „чувеног“ идеолошког пројекта – стварања новог црногорског човека, без идентитета и корена.

Алексић додаје да се у школским програмима, уџбеницима историје за основну и средњу школу, Срби третирају као „ванземаљци“.

– Представљени смо као главни рушилачки и реметилачки фактор на Балкану од Великог рата па наовамо. А за књижевна и научна дела настала на српском језику која су стварали Срби из државног буџета се не издваја ниједан цент. Заиста је тешко наћи народ у Европи чија се права толико газе као што је случај са Србима у Црној Гори.

Случајно или не, али историја се понавља. Јер и пре 98 година дешавале су се сличне ствари. Још гори свећа за покој душа 14 учитеља из Бјелопавлића који су 1916. животима платили одбрану српског језика и ћирилице. Аустроугарски окупатор је увео посебне мере у школству – да се уместо ћирилице уведе латиница, као да се из наставних програма избаце јуначке и патриотске песме и српска историја. Храбри професори нису хтели то да прихвате, већ су у војној команди у Подгорици потписали оставке уз образложење: „Ћирилица је српска историја-артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори, част нам је извести команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност.“

НЕПОЖЕЉНИ ПИСЦИ

Годинама се из наставних програма у Црној Гори избацују знаменити српски писци. Тако су уместо Милорада Павића и Матије Бећковића њихова места заузели Андреј Николаидис и Есад Мекули. Из уџбеника су нестали Свети Сава, Теодосије, Јован Јовановић Змај, краљ Никола Петровић… Избачене су чак и епске песме: „Женидба краља Вукашина“, „Хасанагиница“, док су „Женидба Милића барјактара“ и две песме Старца Милије, које су сврстане у црногорску књижевност!

В. КАДИЋ, Новости