У петак 12. и суботу 13. септембра, на дан прослављања светих Јасеновачких Новомученика, велики број верног народа, црквени великодостојници, свештенство и монаштво, сабрали су се у манастиру св. Јована Крститеља у Јасеновцу да саборно узнесу молитве светим Јасеновачким Новомученицима. Величанствен православни скуп и духовни празник.
У овој светињи сам често последњих пет месеци и уверио сам се да, осим овог празника, веома мали број људи долази у највећи српски мученички град Јасеновац и православну светињу која нам је овде једина брана од заборава и отуђења. Тако је бар последњих двадесетак година.
На недавно одржаном симпозијуму у Бањалуци, један Јеврејин рече да је несхватљиво колико су Срби немарни према милионима невино пострадалих сународника, према геноциду који су претрпели и местима њихових великомученичких страдања. Он сведочи да нема већег места страдања на планети (па ни значајнијег града) где они – Јевреји, нису изградили свој музеј, меморијални центар, синагогу, споменик, архивску зграду, обележје…. где су страдали и где је проливана њихова крв и да веома воде рачуна о свим тим местима и старају се о њима.
Ових дана сам разговарао са гостима који су посетили манастир у Јасеновцу (свештенством и монаштвом) и предложио да у својим местима, светињама, парохијама и манастирима апелују, саветују, подижу ниво националне и духовне свести и организују поклоничка путовања у Јасеновац. Господ и Великомученици Јасеновачки би нас погледали и благосиљали, а овај мученички град оживео боготражитељским окупљањима, националном самосвешћу, вером и духовном снагом.
Рекао сам им да васкршњу радост доноси сама помисао на реке духовно и национално пробуђених Срба које би се редовно сливале у јасеновачку светињу. Колико је наших парохија и манастира у отаџбини и расејању, сигуран сам да би то било могуће са врло мало труда и страха Божијег. Зато је неопходна пробуђена национална и духовна свест. Дужно поштовање према својим светим прецима, на првом месту страдалницима који су најскупоценији дар – живот, положили за нас и нашу будућност. Неопходна је и вера у вечни живот и свест да су два света, привремени и вечни, земаљски и небески, веома чврсто повезани и испреплетани и имају велики међусобни утицај.
Нас десетак милиона данашњих Срба, гледају очи стотине милиона Срба из вечности, моле се за нас Богу, радују се нашим врлинама и тугују због наших грехова. Са љубављу гаје наду да ћемо се показати достојни српског православног имена и да ћемо бити достојни потомци њихови. Нека би Господ Бог дао да духовно напредујемо вером и љубављу, трудом, жртвом, добрим делима и родољубљем да бисмо доживели и дочекали, када напустимо овај свет и пређемо у вечност, да нас наши свети преци препознају као своје достојне потомке!
Благослов светих Јасеновачких Новомученика нека буде са свима вама!
Архим. Пантелејмон
Србинаокуп.инфо
Прелеп чланак, бесконачно тужна прича! 🙁