Штедња мало за опоравак привреде

Страхове 2,5 милиона грађана да ће мере штедње много болети умирио је премијер Александар Вучић најавивши знатно ниже проценте умањења плата и пензија од очекиваних. Они који се у јавне финансије разумеју, међутим, кажу да запослени и пензионери не би требало да се радују, јер предложене мере неће бити довољне да Србију извуку из финансијских и развојних проблема. Након што је бивши министар финансија Лазар Крстић предлагао смањење пензија за 20, а плата за 15 одсто, и после предлога Фискалног савета да се лична примања умање за 15 процената, премијер је изашао са предлогом о умањењу од 3,1 до 10,5 одсто, а само за оне са највећим примањима смањење ће износити 15 процената.

Тиме је од болних мера влада сачувала 113.000 запослених у јавном сектору и 1.038.000 пензионера. Иако је премијер Вучић истакао како не купује ничију љубав, због тога ће га волети 1,15 милиона запослених у јавном сектору и пензионера, док ће се истовремено на њега сручити гнев преосталих 1,35 милиона грађана на које се ове мере односе.

Ипак цена коју ће они платити неће бити довољна, па ће влада можда бити принуђена да догодине примени неку од болних мера које ће трајно смањити минус у каси. То може да буде или додатно смањење плата и пензија или повећање ПДВ-а.

Према речима Милојка Арсића, професора Економског факултета, могуће је да ће лична примања грађанима још једном бити смањена, али то је мање вероватно.

– Боље је да је то учињено одједном, али кад није мислим да ће додатна средства покушати да се обезбеде повећањем пореза. И то ће морати да буде значајније повећање. Не бих о томе да говорим да не буде да само економисти доносе лоше вести. Нек то у влади израчунају, знају они то. Још један од начина да се трајно смање приходи јесте да се у наредне две-три године отпусти 10.000 до 15.000 радника – казао је Арсић.

Две кључне замерке мера штедње које је представио премијер су то што оне смањују трајне расходе за највише 550 милиона евра, а не 700 милиона, како је најављено. Како каже, приходи од јавних предузећа у износу од 150 милиона евра, нису мера која ће структурно смањити дефицит у буџету, објашњава. Могуће је и да се догоди да држава гарантује кредите некој фирми која ће затим своје приходе уплатити у буџет.

– Зато је било боље да смо синоћ чули бар неке назнаке како ће се штедети у другој и трећој години. И када је реч о подршци ММФ-а, верујем да ће она од тога зависити – од плана штедње за следећу годину. Дакле, они ово могу да подрже уколико виде да ће догодине бити предузете мере које ће трајно смањити дефицит – каже Арсић и додаје да је истина да постоји потенцијал када је о сивој економији реч, али да ће ММФ, сасвим сигурно тражити да се предузме нека друга кредибилна мера која ће смањити расходе ако се очекивани приходи не остваре.

Према нашим сазнањима, представници ММФ-а у Београду послали су централи у Америци резиме мера које ће применити наша влада, а стручњаци у згради на Пенсилванија авенији у Вашингтону донеће коначну одлука о томе да ли су прихватљиве и за Фонд.

Чланови Фискалног савета јуче се нису оглашавали поводом нових мера, међутим пре неколико дана они су још једном изашли са анализом да 800 милиона евра уштеда на платама и пензијама, што значи смањење од 15 одсто мора да се примени. Свака блажа варијанта подразумевала би додатно и то знатније умањење личних примања у наредном периоду, показују њихове рачунице.

Владимир Круљ, саветник министра за ЕУ интеграције, са друге стране, не мисли тако. Његов први утисак је да је премијер, представљајући реформске мере јавности, показао велику одлучност и одговорност према својој држави, без обзира што ће неке од њих бити протумачене као непопуларне. Круљ је за Танјуг рекао да ефекте тих мера треба посматрати на дужи период, не само да ли ће оне дати резултате за две или три године, већ да ли ће ти резултати бити одрживи.

Директор Делегације немачке привреде у Србији Мартин Кнап оценио је јуче да су мере штедње неопходне српској привреди, да су оне тешке за грађане Србије. Од таквих резова много је гори државни банкрот, казао је он за Танјуг.