Београд — Српски бруто друштвени производ данас је за око 25 одсто мањи него 1990, док је Словенија на чак 54 одсто изнад нивоа из последње године пре распада СФРЈ
Када се погледају подаци од распада СФРЈ, осим Србије, назадовале су и Црна Гора, која има око 15 одсто слабију економску активност, и БиХ са „мањком” од 26 одсто.
Хрватска је успела да повећа друштвени производ за 14 процената, а Македонија за око 23.
Као разлоге за лоше резултате привреде Србије економиста Мирослав Здравковић наводи дуготрајну изолацију и бомбардовање. “Када сам једном познатом словеначком економисти рекао да су одлично водили земљу, он ми је одговорио: ‘Знаш, било нас је мало, ми нисмо себи смели да приуштимо да се посвађамо'”, каже он.
БиХ без перспективе
Према мишљењу словеначког економисте Рада Пездира, БиХ се налази у убедљиво најлошијем стању од свих осталих република и има врло слабе перспективе. “Тамо дословце нема ни ефикасних институција ни правне државе, па ни нормалне економије. Петнаест година по завршетку рата та је држава на рубу економског и институционалног распада, а до тога би дошло и пре да није било међународне заједнице. Очигледно су се Босанци одлучили да не желе да буду господари своје судбине, као да сматрају да увек треба неко други да им спасава државу. Мислим да узрок томе није национализам него неспособност грађана БиХ, и то свих националности, да поштују било какав облик институција правне државе”, тврди Пездир.
“Управо ту је Србија изгубила. Показала се као потпуно разједињена, а на површину су избиле оне најгоре људске особине. Али немамо оправдање за лоше резултате после 2000. године”, оцењује Здравковић.
Тако су поједине бивше чланице некадашње државе дошле у ситуацију да су им, и после две деценије од распада Југославије, слабе шансе за бољи живот.
“Уколико настави да стагнира, Србија ће до 2014. године постати сиромашнија од Албаније и најсиромашнија у Европи, након БиХ. Да се то не би догодило, неопходно је да се конципирају и спроводе јасне и предвидљиве економске политике како би се развијао приватан сектор”, сматра Здравковић.
По његовим речима, уз пад БДП-а и релативно заостајање свих бивших република (изузев Словеније) у односу на окружење, цена распада земље јесте и раст незапослености. Број запослених је смањен за више од милион, за исто толико је повећан број незапослених и више од милион људи је напустило бивше републике СФРЈ. Конкретно, Србију је напустило око 300.000 грађана.
“Уследили су економски проблеми, па је у просеку БДП Србије данас на нивоу од пре 40 година. Међутим, подаци везани за српску економију различити су по регионима. Тако Нови Сад и Београд сада имају бољи привредни раст него 1989. године, а у односу на 1971. ови градови стоје боље за око 100 одсто. С друге стране, остатак подручја Војводине и централне Србије налази се на нивоу развијености из 1964. године”, наводи Здравковић.
Екстремни пример пропадања је Борски округ, који је некада био највећи извозник у Србији, развијенији од Београда и Новог Сада.
“Од распада земље створиле су се велике регионалне разлике у развијености јер је опоравак после 2000. био концентрисан у Београду, Новом Саду и још малом броју градова и области. Тако је велики број округа у централној Србији почео озбиљно да заостаје у односу на републички просек. Борски округ је сада постао најнеразвијенији после Јабланичког округа”, каже он.
Србија већ слабија од Бугарске
Словеначки економиста Радо Пездир каже да је распадом СФРЈ најгоре прошла БиХ, а да су се разлике између Словеније, као најразвијеније републике у 1989, и осталих увећале.
Он наводи да се разлика између Хрватске и Србије такође увећала, тако да Србија поприлично заостаје. “Међународне компарације показују да је Србија први пут у историји мање развијена него Бугарска, док се Хрватска у поређењу са Мађарском опет нашла у позицији у којој је била пре Првог светског рата. Словенија, која је пре Другог светског рата била развијенија од Грчке, сада је мање развијена од те скоро банкрот земље”, каже Пездир.
Пездир додаје да је “закључак да су од распада СФРЈ све бивше републике, осим Словеније, ако их упоредимо са осталим бившим социјалистичким државама, доживеле лошије економске резултате. Рецимо, БиХ ће достићи развијеност Бугарске из 2006. тек 2013, а у истој години ће Србија бити једнако развијена као Литванија и Летонија из 2006”.
“То је јасан показатељ да су се све државе источног блока развијале брже него екс-Ју републике, чак су стопе привредног раста и структурне реформе тамо биле брже него у Словенији”, истиче он.
Он закључује да главни кривац за економско заостајање није био само рат, него неспособност политичких елита да уводе структурне реформе, као и њихова склоност да преко приватизација стварају интересне групе.
ИЗВОР: ПРЕСС
