СВИ НАШИ ДУГОВИ: Живот на вересију

Многи клијенти банака кажу да су се приликом отварања текућег рачуна, узимања кредита и кредитне картице осећали као пред неким истражиоцем коме су нешто скривили или затајили. Колико су ваша примања, колико су породична, ко је власник стана у коме живите, шта имате од имовине, стручна спрема, здравствено стање… Овакво њихово мишљење само је „зацементирала” одлука неких банака да им своје банкарске производе услове потписивањем пристанка да њихове податке могу да дају на увид пореским органима Америке. Ни мање ни више.

Чини се да је повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности узалуд упозоравао да за тако нечим нема потребе и да се лични подаци не морају дати сваком ко их затражи, банке су биле неумољиве. Софтвер је направљен да, уколико се, ова „коцкица” не попуни – напред у задуживање код банке се не може.

– Због отварања текућег рачуна на који треба да се уплати мој новац, моја плата, банкарски службеник ме је неколико пута звао на мобилни на посао с питањем зашто се кући нико не јавља. Па како да се јави кад смо сви на послу и у школи – илуструје једна читатељка своје искуство.

Банкари опет одговарају да су на то принуђени да би се заштитили од преваре због случајева крађе идентитета, лажних личних исправа и телефона које им клијенти дају.

Ма колико се грађанима банкарско „ислеђивање” не допада то их, авај, није одвратило од задуживања. Према подацима Удружења банака тренутно је у течају око 670.000 кредита физичких лица за разне намене. Најбројнији су стамбени и за адаптацију станова којих је чак 352.000, следе готовински којих је 204.146, пољопривредних је 40.132, потрошачких 25.000, док је из категорије осталих 28.763.

У Србији су банке кредитима пласирале 2.116 милијарди динара, од тога 1.465 милијарди динара привреди и предузетницима, а око 650.000 милијарди физичким лицима.

Код нас, практично, сви одрасли грађани имају текући рачун у банци, јер према банкарским подацима, око 4,6 милиона грађана има текући рачун. Неки и више њих, јер укупно има 6,7 милиона текућих рачуна. Не зазиремо ни од кредитних картица којих је издато више од 1,1 милион.

Задуживање је луксуз или потреба? Из податка да је просечна плата последњих година „зацементирана” на тек нешто више од 40.000 динарима с „екцесима” да достигне и целих 45.000 динара што према последњим котацијама динара према евру ни у једној комбинацији није могло да добаци ни до 400 евра, јасно је да је задуживање неминовност. За мале и велике ствари. За кров над главом, али и за куповину намештаја, гардеробу, школарину, летовање…

Економски аналитичар Драгован Милићевић каже да, с обзиром на актуелну кризу, кретање задужености грађана није сувише изражено у последњих неколико година. Највећи раст задужења грађана био је 2008-2011. за око 130 милијарди или око 1,3 милијарде евра.

– Проблем Србије је могућност сервисирања дугова, односно стагнирање зарада и других принадлежности, њихова ниска основица, нестабилност радног места и слично. Све то узрокује да је капацитет отплате дугова код грађана Србије значајно мањи него у Словенији, Хрватској и неким земљама Средње и Источне Европе. Нажалост, европска криза је криза дугова, на сцени је економски модел који раст црпи кроз раст задужености и то може трајати док постоје капацитети отплате дугова и њихово редовно сервисирање. Што се тиче активности банака, наше банке односно „ћерке” страних банака у Србији понашају се онако како им регулатива дозвољава. Наша стопа сиромаштва је највећа у Европи, а економска неједнакост већ нас сврстава у ону групу земаља са израженим социјалним и економским неједнакостима. У том светлу се може посматрати однос банке и клијента. Захваљујући чековима и дозвољеним минусима велики број становништва преживљава – објашњава Милићевић.

Структура задужености је таква да је око 40 одсто дуга без валутне клаузуле, а 60 одсто са валутном клаузулом тако да ће колебање курса узроковати значајан скок дугова у динарима. Половина кредита су стамбени са валутном клаузулом.

– Не треба посебно наглашавати шта ће донети евентуално веће колебање курса и колики ће број људи бити суочен са чињеницом да неће моћи редовно извршавати обавезе. Ни банке неће бити у бољој позицији, јер ће велики део њиховог пласмана бити у зони ненаплативости или тешко наплативих потраживања. У овом тренутку Србија се налази у позицији да депресијација курса не одговара практично ниједној страни, ни повериоцима ни дужницима, сматра Милићевић.

Јована Рабреновић, Политика