Србија, иако је међу шест најсиромашнијих европских земаља, једина је са чак троструком економском дипломатском мрежом инсталираном у престоницама широм света на које годишње одлазе милијарде динара, указала је Мрежа за пословну подршку.
Каиш реформи озбиљно је затегнут на пензионерима с примањима изнад 200 евра, а да према подацима те Мреже само на економске амбасадоре 2010. године придодате конзулармној и коморској мрежи представника, годишње оде 2,5 милиона евра.
– Упоређивањем планираних буџетских средстава, дошли смо до података да су месечни трошкови зарада, изнајмљивања кућа за боравак “економских дипломата”, пресељења у иностранство, рентирање возила, репрезентацију и друго просечно већи од 210.000 евра – обелоданила је луксузни живот ова организација истичући да је за грађане после четири године од устоличења ових дипломата, непознаница учинак њиховог рада.
Награђени за нерад
По одласку економских амбасадора у свет из привредних комора Србије и Београда, истицано да су “потпуни вишак” у дипломатској и мрежи привредних представништава Србије. Мрежа за пословну подршку указује да вероватно нико није сносио одговорност због погрешног избора ових дипломата и минуса у буџету за њихов боравак ван Србије. Констатује и да су грађани финансирали њихов боравак у иностранству, а да су домаће компаније којима је требало да помогну у излазу на нова тржишта, имале су за 50 милиона долара мање приходе од укупног извоза робе и услуга.
Да је од старта био против увођења економских амбасадора, за “Вести” указује стручњак за инострана улагања Милан Ковачевић.
– Проблем је што власт и даље у јавни сектор натрпава људе који не знају да раде, па тако срљамо дубље у рецесију, а иако се најављује заокрет у таквој политици, не видимо да се ишта окреће – каже Ковачевић.
Као пример износи да је Србија добила и нова тела у борби против корупције, па их сада има четири до пет, а да ништа на том плану није урађено. Непотребног административног гомилања има не само у дипломатији, већ како каже, свуда, што показује и енормни број агенција за које се не зна ни шта раде.
Колико Србија не штеди, показало се када је јесени 2009. у јеку економске кризе тада министар економије Млађан Динкић именовао 27 “дипломата за бизнис”, док су истовремено богате земље гасиле дипломатска представништава. Он је театрално промовисао одабране међу 326 пријављених кандидата, а да су ови “стручњаци” били потпуно непознати јавности.
Критеријуми при избору били су потпуно нејасни. У јавности је освануло да је у Будимпешту отишла жена која као словеначки ђак одлично говори тај језик, док се у Љубљани обрела њена колегиница школована у Грчкој. У Подгорицу је отишао тек свршени магистар Факултета Браћа Карић, у Рим инжењер рударства. У Македонији се обрео агроекономиста са знањем шпанског језика, док је у Братиславу по инвестиције отишла професорка енглеског. Убрзо је постала јавна тајна да су они “добро удомљен кадар из Динкићеве партије.
Непотребан кадар: Милан Ковачевић
Та “глупост” названа економске дипломате треба, према мишљењу Милана Ковачевића да се укине, јер су иначе у јавном сектору седи партијски кадар уместо стручњака.
– Власт дубоко залази у мењање кадрова и увођење страначких људи, па проблем Србије није само у прегломазној администрацији, већ и у никаквом квалитету тих људи – закључио је Ковачевић.
Расим вратио седам дипломата
Повратак ових дипломата покренуо је по доласку на чело надлежног Министарства трговине Расим Љајић, лета 2012. Део је реализован почетком 2013. када је из држава у окружењу повучено седморо емисара због изостанка резултата. Кући су дошли “амбасадори за економију” из Украјине, Мађарске, Словеније, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Македоније. У старту је 28 емисара је отишло у у 25 земаља света. Били су устоличени и у Русији, Грчкој, Кини, Француској, Великој Британији, Белгији, Канади, Јапану, Аустрији, Шведској Чешкој, Словачкој, Турској, Румунији, Бугарској и Румунији. У Немачку је отишло троје, а Италију двоје.
Деманти Министарства: Трошкови три пута мањи!
Министарство трговине туризма и телекомуникација надлежно за економске дипломате наставиће с рационализацијом економске дипломатске мреже, јер, како су за “Вести” рекли надлежни за то питање у овом ресору, ситуација у земљи диктира уштеде. Они негирају податак Мреже за пословну подршку да на ове емисаре одлази 210.000 евра месечно и износе податак да је тренутно још 16 економских саветника у иностранству, као и да Србију коштају 83.137 евра.
Рецепт за штедњу Маргарет Тачер
– Маргарет Тачер, бивша британска премијерка је по доласку на ову функцију рекла нећу смањивати расходе, већ укидати институције, па ће тако расходи нестати – подсећа Милан Ковачевић на добру британску формулу штедње.
– Остали су економски саветници у Француској, Шведској, Белгији, Аустрији, Словачкој, Чешкој, Румунији, Бугарској, Турској, Грчкој, Јапану. У Немачкој их је и даље троје, један уместо двоје у Италији, а од раније и један у мисији при ЕУ – објашњавају како сада изгледа мапа дипломата.
Дематују и наводе Мреже за пословну подршку о великим трошковима економских емисара.
– Није било рентирања возила, нити имају службене аутомобиле, већ приватне, а не рефундира им се ни гориво. Ови саветници су отишли кад је почела економска криза, па им је репрезентација сведена на минимум, а њихова деца иду у државне школе, што значи да се школовање нигде не плаћа осим у Турској и Румунији – категорично тврде у Министарству. Такође, негирају и да је економска мрежа представника триплирана именовањем економских саветника.
– Економски саветници су уклапани систематизацијом у дипломатску мрежу Србије у амбасадама где оваква радна места нису постојала. Њих плаћа Србија и о свему се водило много рачуна – објашњавају у овом ресору.
Саветници у најбитнијим амбасадама
– Рационализација се наставља ради смањења трошкова, а не зато што неко није радио добро. Гледа се да све што може да се уради на том плану, буде рађено из Београда, а економски саветници треба да остану само на најбитнијим од најбитнијих тржишта попут Немачке, Италије и Русије – речено нам је у Министарству трговине.
Д. Декић – Вести
