Бојим се да ће се за годину дана у Србији поново причати о штедњи и болним мерама које ће држава морати да примени. На располагању фискалним властима биће неколико оштрих мера: поновно смањење плата и пензија, знатно повећавање пореза на додату вредност (ПДВ) и то за три, четири процентна поена или отпуштање запослених у јавном сектору.

Ово је у најкраћем закључак аутора билтена „Квартални монитор”, а поводом недавно представљених мера штедње. Према процени проф. др Милојка Арсића, уредника ове публикације, коју издаје Економски факултет, планиране уштеде вероватно ће бити мање од очекиваних 700 милиона евра.

– Предложене мере фискалне консолидације на ивици су одрживости и донеће веома скромне уштеде смањењем пензија и плата запослених у јавном сектору. Зато је смањење броја запослених у јавном сектору готово извесно, казао је Арсић и додао да је у 2015. и 2016. могуће број радника смањити за 10 до максимално 15 одсто, док ће повећање ПДВ-а бити знатно веће.

У први мах, Арсић није желео да говори шта то знатно повећање значи, истичући како оставља властима да „узму муштулук” и лоше вести саопште грађанима. Касније је, међутим, изнео процену да је реч о повећању пореза од три до четири процентна поена.

Са њим је сагласан и Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета. С обзиром на то да ће ефекти мера штедње бити мањи од очекиваних Алтипармаков каже да се боји да ће се у Србији за годину до годину и по дана поново отворити питање примене болних мера.

– Када се погледа структура јавних расхода, зна се шта то може да буде: смањење плата и пензија или повећање пореза – каже Алтипармаков.

Слаба тачка плана штедње њена висина – смањење свега 550 милиона евра расхода није недовољно. Основна слабост је ослањање на привремене мере, попут прихода од јавних предузећа и смањења сиве економије. Нарочито ако се зна да ће и 2015. године вероватно бити неких ванредних трошкова који ће повећати дефицит. Могуће је да због завршетка процеса реструктурирања, трошкови буду већи и то тако што ће држава, у договору с потенцијалним купцем, преузети дугове неке фирме, објашњава Арсић. Зато би, према његовом мишљењу, било добро да очекивани приходи од сиве економије не буду мера уштеде, него нека врста резерве, која ће покрити евентуалне нове трошкове који могу да се јаве догодине.

Он подсећа да је у наредне три године неопходно уштедети 1,5 до две милијарде евра.

А. Телесковић

—————————————–

Maло прекобројних

Држава мора да има на сваких 100 грађана одређени број лекара, учитеља, порезника, полицајаца, каже Милојко Арсић и додаје да упркос неким уверењима, код нас јавни сектор ипак не запошљава превише људи у односу на друге државе. У Србији је, наводи он, на 100 становника запослено 7,6 радника у јавном сектору, што је на нивоу европских земаља. У јавном сектору, према његовој процени, запослено је око 770.000-780.000 људи, с тим што у сектору опште државе ради 540.000-550.000, а у јавним предузећима њих 230.000-240.000.

—————————————–

И следеће године у рецесији

Како сада ствари стоје, Србија ће и следеће године бити у рецесији. Према, проценама Кварталног монитора, пад привредне активности у 2015. години биће минус један одсто и он ће једним делом бити последица примене релативно оштрих мера штедње. Међутим, уколико би фискална консолидација изостала пад привредне активности био би још већи – од пет до 10 одсто БДП. Према оцени Николе Алтипармакова проблем привредног раста и дефицита треба раздвојити.

– Као што се проблем јавних финансија не може решити већим стопама привредног раста, тако се ни раст не може решити буџетским дефицитом – каже Алтипармаков и додаје да би се у случају избијања кризе јавног дуга Србија суочила са падом привредних активности и до 10 одсто.

Политика