Кроз село Костајник тече истоимени поток који је дуже од четири месеца тамносив. Уместо риба и жаба њиме плове тешки метали јер се од 20. маја и пуцања бране у поток излива токсична јаловина из одлагалишта прерађене руде антимона некадашњег рудника Столице, оштећеног у мајским поплавама.
Упркос захтевима општине Крупањ, на чијој територији је јаловиште, и града Лознице да се нешто предузме и спречи истицање јаловине до данас није учињено ништа, а тешки метали стигли су до Дрине.
Пилана и извор
Градоначелник Видоје Петровић је на ванредној седници Градског већа подсетио да Лозница годинама има еколошке бомбе, а да је јаловина нови проблем који, иако на територији друге општине, угрожава Лозницу. Актуелна влада је трећа којој се град обраћа за помоћ око решавања проблема ЦС2 у Вискози, цијанидне соли у ФАК-у и пилане Вуковић тим која угрожава извориште у Бањи Ковиљачи одакле Лозница добија воду за пиће, али ниједан није решен. Лозница не тражи кривце, већ решење и нуди сарадњу – рекао је он.
Мерења која су радили стручњаци Завода за јавно здравље Шабац и Агенције за заштиту животне средине показују да су у Костајничком потоку и рекама Коренита и Јелав пронађени тешки метали гвожђа, мангана, олова, арсена, антимона, кадмијума, цинка, бакра, чије вредности вишеструко прелазе дозвољене границе. Густа сива маса цеди се са падине око јаловишта, а сива вода свој опасни траг оставља по земљишту Костајника, али и лозничких села Корените, Брадића, Козјака и Јелава, кроз које теку Коренита и Јадар. На њивама у Коренити после овогодишњих поплава наталожиле су се опасне материје и према неким информацијама негде су наноси били високи и по 70 центиметара.
Стручњаци раде мерења, надлежне инспекције доносе решења, налоге и подносе прекршајне пријаве против Фармакома, у чијем саставу је рудник Столице, а јаловина и даље цури. Како је речено на овонедељној ванредној седници Градског већа “вода иде преко јаловишта и када нема кише”, тако да падавине само могу погоршати стање, а јесен је стигла.
Пропали усеви
У Костајнику сива и смрдљива вода тече поред педесетак кућа у којима живи око 40 деце. Према речима Миленка Мићановића, заменика председника МЗ Костајник, добили су обећања, очекују помоћ, али ње нема.
– Проблем је што вода из јаловишта стално истиче носећи опасне материје. Има неочишћених дворишта и пољопривредног земљиште где је вода донела наносе јаловине. Од усева и поврћа које је ту било нема ништа, остала је пустош и ситуација је веома тешка. Пре двадесетак дана били смо у Влади и обећана је привремена санација јаловишта да до пролећа више вода не отиче из њега, као и да ће Војска доћи са механизацијом да очистити јаловину са поплављеног земљишта, али ваљда због Текије и тамошњих поплава од тога још нема ништа. Општина Крупањ је у овој ситуацији немоћна да нам помогне – каже он.
Испитати Дрину
Драгослав Добрић, члан Градског већа задужен за праћење проблема загађења животне средине, каже да ће Лозница тражити да надлежне институције узоркују воду Дрине и што пре утврде има ли или нема загађења тешким металима.
Мештани кажу да од маја стрепе колико може издржати оштећена брана, нарочито у предстојећим кишним месецима и шта ће бити у случају великог снега.
– Ми смо ти, брате, заборављени, да овако смрди и трује Београд одмах би се нешто урадило. Они горе мисле да ово неће доћи до њих, али вода тече, носи овај јад и уколико се нешто не учини ето тешких метала у Сави и Дунаву. Еј, четири месеца ово тече, а нико ништа, па има ли да неко мисли овом народу овде – каже један мештанин Костајника, али неће да се слика, “можда неће бити згодно”.
Лозница и Крупањ немају новца нити су оспособљени и опремљени да решавају овако велике еколошке проблем већ је он у надлежности државе, али она се много не узбуђује.
– Вода тече сива и у њој више нема живота. Врбе, које су јако отпорне, почеле су да се суше, а жабе су поцркале. Већ четири месеца 80 кућа узима воду из цистерне, а мој бунар је загађен и вода из њега није ни за стоку – каже огорчено члан Савета месне заједнице Коренита Звонимир Ђурђевић, а мештани средњег Јадра тврде да су околину Брадића напустили даброви својевремено донети из Засавице.
Влада чека
Колико је ствар алармантна илуструје изјава епидемиолога др Наде Ђурић из лозничког дома здравља.
– Према последњим резултатима од 10. септембра концентрација гвожђа у Костајнику 290 пута већа него што је у четвртој класе воде, олова 150 пута, бакра 95, цинка 30, антимона 25 већа. То је толико загађење да нећу претерати ако кажем да Костајничка река више није река већ само отпадни канал – рекла је она додајући да је све то веома штетно по људско здравље и животну средину.
Због све лошијих резултата анализа река, а упорног нечињења државе у Лозници је у присуству представника Крупња, Богатића и Шапца, Завода за јавно здравље “Шабац” као и републичких инспектора за воде и рударство, начелника Сектора за ванредне ситуације, удружења риболоваца и ловаца, одржана ванредна седница Градског већа.
Вода све носи
Оне који живе поред сивих река иритирају изјаве из Агенције за заштиту животне средине “да је приоритет да надлежни одреагују и спрече даље изливање јаловине у воду”, а посебно “да су анализе показале да, иако су опасне материје доспеле до реке Дрине, то није знатно утицало пошто је њен протицај 25 пута већи, што не значи да свакако не треба хитно одреаговати и спречити даље изливање”.
Затражено је да се хитно, на првој наредној седници Владе Србије, размотри решавање проблема јаловишта на Столицама. Уколико се то не деси челници Лознице и околних општина тражиће пријем код премијера да га упознају са еколошком катастрофом која траје дуже од 120 дана. На седници је био и Синиша Танацковић, републички рударски инспектор који је рекао да је “еколошка катастрофа у току’.
Према његовим речима за први фазу хитних мера на јаловишту потребно је 66 милиона динара и захтевано је да сви ти послови иду преко Канцеларије за помоћ и обнову, урађен је извештај који иде на Владу Србије, а већ дуже од 20 дана чека се мишљење министарстава. Док се стање погоршава, а држава чека, резултати које је 23. септембра објавила Агенција за заштиту животне средине показују да се у узорку узетом у реци Јадар, 300 метара пре улива у Дрину, вредност укупног арсена одговара петој класи квалитета вода.
Хоће ли и када држава реаговати остаје да се види. Оно што брине је да јаловина стално истиче, а да тек предстоје кишни периоди. Можда се Влада тргне када тешки метали доплове до Саве и Дунава, али зар и мештани Костајника, Корените и села дуж Јадра нису становници ове земље, зар и њихова деца немају право на здрав и сигуран живот, или постоје прече ствари од људског здравља. Мисле ли бар шта ће им рећи Европа кад на ред стигне поглавље 27 о заштити животне средине, јер и премијер рече да је ‘у Србији најлошије стање у области животне средине”. Прича о јаловини, или судбина оловне деце Зајаче, места где воду са локалног водовода не користе још од пролећа то несумњиво потврђују.
Ђ. Јанковић – Вести
Pozovite pedere da vam pomognu