Србија, септембра 2014. године:

У суботу 27. септембра, на један од великих православних празника – Крстовдан, у престоном Београду су кордони жандармерије, са опремом за разбијање демонстрација, блокирали улице око Српске Патријаршије и Саборне цркве. Разлог: благовремено пријављена литија православних Срба, којом на молитвени начин исказују свој протест против најављеног содомистичког ружења образа српске престонице. Пре тога је полиција, у духу витешке поуке кучког војводе Марка Миљанова, покушала да штрајком одбрани народ од себе. Насупрот томе, власт се свим силама трудила да зарад промоције срама безумне мањине, присталица тзв. политичког хомосексуализма (израз Н. Нарочницке), изазове сукоб између народа и његове полиције. Тако су одлуком садашње власти понижени српски полицајци, са пендрецима, панцирима, шлемовима и пиштољима „бачени” на обесправљени и опљачкани народ, окупљен у великом броју испред Саборне цркве и споменика кнезу Михаилу, у име одбране јединог неотетог добра – части и морала. Тада је пред Српском Патријаршијом ухапшен и стрпан у полицијску „марицу” и српски монах, Антоније (Давидовић), јер се осмелио да усред престонице, на Крстовдан, молитвом брани Србиново право да остане свој и нормалан.1) Само неки дан раније, због гласне одбране Србиновог права да остане свој и нормалан, у српској Скупштини је разапињан српски патријарх и то од стране оних који би требало да представљају његове истинске заступнике, послате у Скупштину о народном „руву и круху”.

Ако је држава је по дефиницији организација са монополом физичке принуде, београдски властодршци су по свему судећи одлучили да овај монопол, уместо у Косовској Митровици и Новом Пазару, афирмишу над савешћу, телима и имовини већинских пореских обвезника Србије. Циник би саркастично приметио да је ред да они који издржавају државу буду још и бијени од стране њених органа, да би се разноразним конвертитским мањинама омогућило да уживају у луксузу колаборације. Наши властодршци су у име „мира и европске будућности” одлучили да пониженој српској полицији није место тамо где убијају и отимају Србе, као и тамо где у име нацизма дефилују паравојне формације са непријатељским знамењима, већ тамо где се, као у престоници на Крстовдан 2014., носе православни крстови и иконе, тамо где се вијоре српске тробојке и певају српске песме;једном речју, свуда где се спонтано окупљају неутихнуле српске патриоте и њихова руска браћа.

Уосталом, тргови као древна родна места демократије, у постмодерној тоталитарној држави и нису резервисани за већину, већ за мањине које су током људске историје углавном боравиле у затворима или болницама. Судећи по Крстовдану 2014. и неколико хиљада тада окупљених Срба, ову лекцију савремене „демократије” непоправљиви класичари Срби још увек нису спремни да прихвате. О томе сведочи и текст петиције коју су, на иницијативу покретаДвери, потписала нека од познатих имена српског јавног живота. Полазећи од класичног схватања демократије, као организације власти која почива на вољи већине, у овој петицији се констатује како је „Србија најбољи пример да је примена принципа позитивне дискриминације најефикасније средство не за унапређење, већ за уништење демократије као облика владавине”. „Тако се”, додаје се даље у петицији, „грађанска и демократска Србија претворила у тоталитарну државу у којој разноразне привилеговане мањине дискриминишу бирачку и пореску већину. Злоупотреба принципа позитивне дискриминације доживљава ових дана врхунац државном промоцијом привилегованог правног положаја интересне групе, која једино исправно може да се идентификује термином политички хомосексуализам”.2)

Држава није, по схватању глобалистичке олигархије, инструмент за обезбеђење личне и имовинске сигурности пореских обвезника, већ инструмент за обезбеђење ефикасног надзора над њиховим савестима и имовином, по мери, укусу и интересима белосветске плутократије.

Немачка, септембрa 2014.године:

Немачка, која се захваљујући труду премијера Вучића, Србима представља као еталон европске среће и благостања, била је овог септембра популарна тема и најзначајније руске информативне куће Россия 24.

За овакву популарност међу Русима, Немачка се квалификовала прво захваљујући одлуци суда (тзв. јувенални) за малолетнике да изрекне, најпре новчану, а касније и затворску казну оцу, а потом и мајци, зато што је њихова кћерка као ученик четвртог разреда основне школе напустила час сексуалног васпитања. Дете је час напустило уз договор са родитељима, јер је претходно било саблажњено порнографским карактером предавања. Иначе је реч о многодетној породици немачких држављана руског порекла. Друга информација због које се Немачка само у року од неколико дана поново помињала у вестима телевизије Россия 24, био је већински став Етичког комитета немачког парламента да треба укинути кривично дело инцеста (родоскрвњења). Ово питање је отворено поводом познатог случаја који је добио судски епилог, када су брат и сестра почели да живе као муж и жена, добивши при том четворо деце.3)

Посматран кроз окулар Россия 24, Вучићев ЕУ-рај личи на застрашујући логор, у коме се силом државне принуде родитељима одузима право на васпитање деце, деца се подвргавају фројдистичком менталном инжињерингу нових Менгелеа, а они који треба да бране етику спремају терен за укидање најстаријег људског табуа – инцеста.

Ако је Немачка, Вучићевом речју, еталон европске среће и благостања, а европски пут подразумева да Срби пристану на болне менталне промене, онда нам после педербалова, следе одузимања деце и инцестни бракови, као плодови са дрвета ЕУ-раја.

Путин у Србији, октобaр 2014. године:

Око Крстовдана у Србију нису стигле само поруке са Запада, да српском престоницом мора да се прошири европожељан смрад Амстердама, како би једног дана добили геј градоначелника, како нам је то у новокомпонованом евромагновењу пророчки наговестио посланик СНС, Д. Шормаз,4) већ и добра вест са Истока, да нам у октобру долази В. В. Путин.

На Крстовдан и око њега, Србија се бори не само за очување светиње свог историјског образа (=лик), већ и за вредности због којих белосветска олигархија у необјављеном прљавом рату разапиње Путина и Русију. Држава Србија са монахом у затвору и содомистима на улици није своја – ни себи, ни Русији. Зато ће чувена скаска садашњих власти о једнакој љубави према Вашингтону и Москви наредних часова и дана доживети свој расплет на питању чини се безначајном у савременој макијавелистичкој политици – односу према врлини. Једино што је за сада сигурно, српски народ, ојађен, напаћен и усамљен, с крстовданском одбраном врлине чека свог најдражег и најближег госта, а на властима је да изаберу страну.

1) http://borbazaveru.info/content/view/7171/1/

2) http://srb.fondsk.ru/news/2014/09/27/politichki-homoseksualizam-postaie-vladaiuha-ideologiia-u-srbiii.html

3) http://lifenews.ru/news/141169 ;https://www.youtube.com/watch?v=ZUtDkbKFYEg

4) http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/SPC-Paradirajte-ali-o-svom-trosku.sr.html

Радован Николић, Фонд Стратешке Културе