– Крајем прошле недеље соја је била 58 динара, а сада је скупља 23 посто, и то је потпуно ванредна ситуација – каже за “Дневник” директор Продуктне берзе у Новом Саду Жарко Галетин. – Њен “пик” је био 21. априла 2008, када је коштала 663,19 долара по тони, а јуче је на берзи била 751,40 долар, односно 71,5 дин. То је апсолутна динарска и доларска вреност, максимум у сваком погледу.
Он подсећа на то да је кукуруз имао највећу вредност 12. октобра 2007. године, када је био 17,60 динара, односно 326 долара, и све до следеће бербе је остао на високом нивоу. Јуче је жуто зрно на новосадској берзи коштало 25 динара, и то је апсолутни рекорд у динарском смислу, међутим не и у доларском јер му је цена 262 долара.
– Али, с обзиром на то какву тенденцију раста има, верујем да ће кукуруз брзо престићи и доларску вредност из 2007. године. Пшеница је “пик” имала у априлу 2008. године, када је коштала 23 динара, а сад је 25. Међутим, 23 динара су била 454 долара, а сада је тих 25 динара 262 долара – наводи Галетин, уз оцену да је сада много уједначенији раст цена свих примарних пољопривредних култура, односно да у истом периоду имамо синхронизован раст. У динарским износима све су те цене на апсолутним максимумима. Посматрано у доларима, соја је оборила рекорд, а за две недеље свој највећи доларски износ могао би престићи и кукуруз, ако не падне ваљана киша, али питање је да ли ће и тада тој житарици бити боље – вели Галетин. – Већ сада могу да тврдим да ћемо ову годину запамтити као годину скупе хране. То темељим на чињеници да ће све сировине из примарне пољопривредне производње имати изузетно високе цене.
Елем, раст цена најважнијих сировина из сектора производње неминовно ће довести до тога да ће цене тих роба бити изузетно високе и на међународном и на нашем тржишту. Међутим, Србија има ту предност што има такав природни ресурс и производни капацитет да може задовољити своје потребе, сматра Галетин, уз упозорење на то да принцип самодовољности може бити донекле угрожен затварањем биланса у производњи кукуруза, који је од очекивања да ћемо имати рекордну производњу и извоз дошао до тога да размишљамо о томе да ли ће га бити довољно за потребе Србије.
Међународна конкуренција на тржишту кукуруза је изузетно озбиљна, али се Србија и поред тога изборила за то да буде међу првих десет извозника у свету и, по његовој оцени, била би велика штета да та тржишта тако лако изгубимо.
– Свакако ћемо имати проблем недостатка робе и зато сада треба бити мудар, најпре проценити које ћемо количине имати када се усев скине и након тога донети мудру политику да бисмо задржали извозна подручја, а у исто време заштитили домаће билансе – рекао је Галетин.
С. Глушчевић
Довољно пшенице
Директор Републичке дирекције за робне резерве Горан Тасић изјавио је јуче да тренутно постоје сасвим довољне залихе пшенице.
– Тренутне залихе, које су зановљене овогодишњим родом, сасвим су довољне да се мирно улази у наредни период без обзира на куповину која је у току – рекао је Тасић, и додао да имамо количину од неких 20.000 тона које се ових дана преузимају на основу робне размене за минерална ђубрива која је обваљена пре неколико месеци.