СРЕМСКА МИТРОВИЦА – Сремци су пролетос шећерном репом засејали 14.485 хектара. Засејали – па се покајали. Јер, уместо уговорених 38 евроценти по тони (што је јуче било тачно 4.484 динара), сада у кампањи вађења репе, шећеране призвођачима нуде анексе уговора и кориговану цену од 4.100 динара по тони. Тако паори имају две могућности: да изгубе од 16.000 до 17.000 динара по хектару, или одустану од откупа.

– То је срамота, понижавајуће и нефер! Једну цену су обећали приликом уговарања и тако нас „навукли“ да репу засејемо. Сада нуде анексе и нижу цену шећерне репе. Практично смо доведени пред свршени чин. Кажу, уколико анекс не потпишемо, нема откупа. А, шта онда да радимо с репом – пита се разочаран Славиша Ребић, произвођач из Лаћарка.

Пролетос се шећерна репа у Срему нашла на 14.485 хектара, од чега 5.702 хектара су засејала пољопривредна предузећа и задруге, а 8.783 индивидуална газдинства.

– Традиционално, највише, засејано је у Сремској Митровици – 4.294 хектара, затим у Старој Пазови – 3.448, а најмање у Пећинцима – само 400 хектара. Слатки корен је већ извађен на више од хиљаду хектра, а принос се креће од 50 до 61 тоне – предочава Влада Влаховић из Привредне коморе Срема, задужен за пољопривреду.

БЕЗ ОДГОВОРА
ПОНУДИЛИ смо надлежнима у шећеранама могућност да одговоре зашто од произвођача траже анекс уговора и корекцију цене при откупу репе, али одговор нисмо добили. Одговорни су листом били – заузети.

Одомаћила се шећерна репа на ораницама у Срему. Радо су произвођачи сејали ову културу. Она је годинама доносила и добу зараду. Нису је џаба произвођачи назвали „краљицом сласти“. Јер, поред тога што је репа са високим процентом сласти, знала је произвођачима „да ослади брке“ богатим профитом. Шећеране „Доњи Срем“ из Пећинаца, као и „Сремска Митровица“, „Сента“ и „Црвенка“, купци репе у Срему, биле су и те како задовољне сировином. Некада било… Сада се закера на нечистоћи, проценту сласти или уносу азота. Произвођаче је, ипак, дотукло понашање фабрика шећера, до те мере, да су готово решене да се окану производње ове индустријске културе.

– Колико је треба „пазити и мазити“, од сетве до кампање, никако није заслужила да понесе назив „краљица сласти“. Јер, нама, произвођачима више нема зараде као некада. Сада нека је гаји неко други. Они који мисле да се на шећерној репи може зарадити – вели Светислав Петровић из Руме, решен да своје оранице не засеје више репом.