Од вируса еболе до сада је на афричком континенту умрло више од 4.000 људи и епидемија још није заустављена. Најкритичније је у Либерији, Гвинеји и Сијера Леонеу, а вирус се већ преноси на европски, амерички и аустралијски континент. Епидемиолог др Томислав Првуловић из Њу Џерзија у Америци, један од водећих светских експерата за тропске и инфективне болести, не само да је забринут брзином ширења еболе, већ је и огорчен начином на који се у Светској здравственој организацији и Уједињеним нацијама (не) третира опасност по човечанство од смртоносне заразе за коју још нема лека.
– Јако сам љут. Светска здравствена организација, на челу са Маргарет Чен, треба да иде на суд и одговара, јер су дозволили да непотребно умре толико људи. И Уједињене нације под хитно треба да преиспитају свој став према еболи, јер ово што се дешава равно је планираном геноциду. Тренутно је угрожена Африка, али ако се убрзо на заустави ширење еболе, пошаст ће захватити и све остале континенте. Не спавам, јер народ умире уназад девет месеци, вирус се брзо шири, а на терену се конкретно не види да се болест сузбија, осим што се дају прогнозе да ће ускоро умрети још 20.000 људи. А кад се зараза први пут појавила пре 38 година у Конгу, а потом у Нигерији и Сенегалу, био сам у тиму др Мана и др Пјота, који су открили да је реч о новом смртоносном вирусу. Нама је тада преминуло око 500 људи и болест је била заустављена, док се данас Светска здравствена организација бави прогнозама, а координатор Уједињених нација задужен за еболу уместо да је на терену којим се зараза шири, седи овде, у Америци – каже за “Вести” др Првуловић.
Ванредне мере на “Тесли”
На београдском аеродрому “Никола Тесла” медицинске екипе су почеле да мере температуру путницима, у оквиру предвиђених мера за евентуално појављивање вируса еболе у Србији, рекао је министар здравља Златибор Лончар.
Додао је да је одређено да карантин буде у хотелу Национал, недалеко од аеродрома, ако дође до обољења, пошто се случајеви еболе приближавају границама Србије. Нагласио је да се предузимају све неопходне мере у складу са препорукама Светске здравствене организације и да од понедељка крећу екипе по Србији како би едуковале људе који могу да дођу у контакт са случајем еболе.
-Нема места паници. Ову ствар држимо под контролом – истакао је Лончар апелујући на све да воде рачуна о изјавама.
Он додаје да је непрекидно у контакту са Уједињеним афричким конгресом и да га је позвала премијерка Либерије да дође у ову земљу и помогне.
– Позвала ме је њихова канцеларка Ивет Чесон и обећала да ћу имати одрешене руке, да ће ме у свему слушати не само она и председник државе Либерије, већ и војска и полиција. Јер, да би се зауставило ширење еболе, неопходно је диктаторско понашање. То значи тотални карантин за све оболеле и оне који су били са њима у контакту, као и за медицинско особље. Данас по селима Либерије мртви леже на улицама, пре укопа их купају и плитко сахрањују, уместо да се тело кремира, а све личне ствари преминулог моментално спале. Треба да се, ако не може другачије, уз помоћ војске и полиције забрани сваки контакт с оболелим особама и свима онима који су у карантину. Ми смо пре четири деценије тако радили, али и на локалним језицима људима давали упутства како да препознају еболу и шта морају да чине да би се сачували. Очигледно да данас тога нема – прича др Првуловић.
Међутим, да би отишао у Либерију, др Томиславу Првуловићу је потребна сагласност Уједињених нација и њихов дипломатски пасош, те да Уједињени афрички конгрес и Либерија званично затраже од УН да Првуловића пошаље као свог специјалног изасланика, у ову мисију.
– Мени такав статус није потребан ни због какве каријере, нити ради било које славе. Пензионер сам, а током радног века као лекар мисионарио сам у 50 сиромашних земаља целог света, лечио и преживео велике богиње, еболу, кугу, колеру, маларију… Статус изасланика УН је нужан да бих имао одрешене руке. Ако идем, а хоћу да дам све од себе да се ебола заустави, онда терапија, упутства о заштити становништва и моја реч на терену, почев од шефа државе па до обичног грађанина, морају да се беспоговорно испоштују и да имају тежину. Осим тога, неопходно је да се Либерији и осталим најугроженијим земљама, одмах донирају опрема и медикаменти у довољним количинама, укључујући и уређаје за производњу серума из крви оних који су преживели еболу. Јер, свако ко преживи постаје трајно имун, ако се тој особи узме само 250 грама крви и од ње направи серум, може се помоћи да се са болешћу избори око 50 оболелих. Серум може да помогне да више од 40 одсто оболелих преживи, уместо 10 одсто као што је досадашњи показатељ – појашњава наш саговорник.
“Луди” доктор из доба вариоле вере
На питање “Вести” шта ће учинити ако би се у Србији појавила ебола, др Првуловић каже:
– Дошао бих моментално, као што сам учинио и у случају великих богиња кад су се својевремено појавиле у Југославији и кад смо убрзаном вакцинацијом уз помоћ медицинских пиштоља зауставили болест. Мада за еболу још нема ни лека ни вакцине, осим серума из крви преживелих, будите без бриге, “луди” доктор из оног доба вариоле вере стиже првим авионом – вели наш саговорник.
Напомиње да се, према досадашњим поступцима, види да је Министарство здравља Србије “веома одговорно и стручно, поштује и спроводи све неопходне превентивне процедуре” .
Др Првуловић додаје да се у садашњој епидемији испоставило да је и медикамент за лечење сиде дао резултате:
– У Либерији је на своју руку оболели сеоски лекар др Логан сам себи и својим пацијентима почео да даје лек ламивудин и још неке медикаменте против сиде. И преживели су. Са том вешћу су упознати и у америчком институту здравља, али имам утисак да су неповерљиви, јер су врло неодређени по питању овакве терапије – каже наш саговорник.
Мисионари по целом свету
– Пошто ми је давних година у Индији, као дечак, од маларије умро прворођени син Миша, премијерка Либерије предложила је да дође и моја супруга Живка, која је током моје радне лекарске каријере по свету волонтерски мисионарила заједно са мном. Ивет Чесон је предложила да Живку ангажују у либеријском министарству здравља да помаже породицама, којима су од еболе помрла деца, како да се емотивно боре са тим ненадокнадивим губитком. Моја жена је пристала – каже др Првуловић.
Инкубација до месец дана
Пре 38 година, појавила се мистериозна смртоносна болест међу грађанима Заира (данашњег Конга), која сада хара западном Африком, али постаје и шира претња. Тим експерата који је те 1976. године послат да испита овај вирус био је шокиран шта он све може да изазове. Почиње повишеном температуром, напада редом органе, настаје унутрашње крварење, а у завршној фази болести умирућем крви избија и из пора на кожи. Вирус је откривен у селу Јамбуку, а име ебола је добио по оближњој реци. Ебола на локалном језику значи црна река. Болест се преноси ако се дође у контакт с излучевинама оболелог, укључујући пљувачку, зној и сузе, али и инфицираног, у фази инкубације која траје три недеље до месец дана, а инфицирани не зна да је заражен.
Р. Лончар – Вести
