Пљачка не сме стати: Како је Млађан Динкић уступио месту Синиши Малом

Одлазак Млађана Динкића са јавне политичке сцене, само је направио простор за долазак новог заштитника крупног капитала и домаћих тајкуна – Синише Малог, кога је однеговао и данас контролише Данко Ђунић, сива еминенција свих пљачки Србије последњих двадесетак година.

Грчкој компанији ОТЕ и италијанском “Телекому” 1997. продато је 49 одсто акција српског „Телекома” за 1,56 милијарди немачких марака. Истрага италијанских органа је показала да је око 150 милиона марака преко Милана Бека, тадашњег министра у влади Мирка Марјановића, као мито требало да буде плаћено италијанским политичарима, односно тадашњем премијеру Роману Продију и министру Пјеру Фасинију.

Поменути новац, међутим, никада није стигао до њих двојице, већ је по тврдњама италијанског бизнисмена Игора Маринија завршио на аустријским рачунима. У најмање једном процесу завршеним пред италијанским судом доказано је да је добар део те своте издвојен за плаћање тајних операција италијанске контраобавештајне службе СИСМИ. Део ове организације који је тада деловао у Србији добио је око осам милиона марака.

Новац је за ове сврхе, по првим информацијама, “опрао” Милан Беко, али се касније испоставило да је ту операцију успешно извео један други тадашњи министар Савезне Владе – Данко Ђунић.

Финансијски успон Ђунића започео је када се, по други пут оженио Павом Зечевић, ћерком утицајног Милорада Зечевића, стрица Жарка Зечевића. Пава је за директора Београдске берзе изабрана 30. јуна 1994. Пре тога је била начелник одељења у Савезном министарству за науку, технологију и развој.

Захваљујући оваквом положају своје супруге, али и својим одличним везама у иностранству, Ђунић је организовао компликовану мрежу компанија по пореским рајевима, преко које је ишло прање пара за италијански СИСМИ.

Предузеће ЕКИ (“Економски Институт”) које је и данас у већинском власништву Данка Ђунића, основало је брокерску кућу “ЕКИ брокер”, која је у време док је Пава Зечевић била директор Београдске берзе, остваривала трећину целокупног промета акцијама. И на овај начин су опрани милиони марака из посла са “Телекомом”, превасходно новац који је добила испостава СИСМИ-а инсталирана у Београду у просторијама „Телекома”. У сваком случају, Беко би имао тежак посао да му се у том тренутку није нашао Данко Ђунић, који је на овом послу зарадио више милиона марака.

После петооктобарског пуча Ђунић постаје прави владар српске привреде. Прво за министра економије успева да постави тадашњег сувласника ЕКИ-а Александра Влаховића, а када се овај истрошио, на његово место ускаче Млађан Динкић, чија мајка Миросинка Динкић у то време такође поседује акције ЕКИ-а. Ништа од тога није случајно. Динкић је после деценије харања српском привредом постао искоришћена роба, и морао је да уступи место следећем пулену Данка Ђунића – Синиши Малом.

Осим ЕКИ-а и већег броја предузећа која имају овај префикс (ЕКИ Траде, ЕКИ Пропертиес, ЕКИ Моторс, Инвестмент анд цонструцтион…) Ђунић је био суоснивач овдашње експозитуре консултантске куће “Делоитте & Тоуцхе” која заједно са “Цес Меконом” постаје ексклузивни проценитељ вредности српских предузећа, која иду у приватизацију. За ову Ђунићеву компанију Синиша Мали је радио од 1995. до 1997. године, а затим је у прашком представништву био директор од 1999. до 2001. године.

Већ у јануару 2001. Мали у 29. години живота постаје помоћник Александра Влаховића, тадашњег министра за привреду и приватизацију!Са те позиције одлази јула исте године, када преузима место директора за тендере у Агенцији за приватизацију, где остаје до 2003. године. У то време су директори Агенције били Владимир Чупић (бивши директор Хyпо Алпе Адриа Банке, а садашњи АИК Банке) и каснији премијер и министар финансија Мирко Цветковић. Управо из периода владавине тандема Цветковић – Мали потиче највећи број приватизација које су касније поништене (укупно 550).

Мали је цео почетак своје каријере провео под будним оком Данка Ђунића, који је на време уочио “квалитете” данашњег градоначелника Београда, на првом месту похлепу и беспоговорну оданост својим господарима.

У исто време када је Динкић напуштао владу Мирка Цветковића и губио на политичком утицају, Демократска странка креће у напад на Ђунића и Влаховића, највише да би њиховим уцењивањем попунила своје финансијске фондове пред наредне изборе. Због тога се Ђунић политички окреће новој снази на домаћој политичкој сцени – Српској напредној странци.

Осим неопходних милиона евра, Ђунић напредњацима даје и Синишу Малог, који, иако је до тада био активан функционер ДС-а, без проблема и преко ноћи постаје финансијски саветник Александра Вучића. Захваљујући свом великом утицају на актуелног председника Владе Србије и заштити и финансијској подршци Данка Ђунића, Мали је Динкићев наследник на месту заштитника крупног капитала и тајкуна.

Не треба сметнути са ума да су штампање аутобиографске књиге од преко 1.300 страна Ђунићевог таста Миодрага Зечевића финансирали “Викторија група”, “Зекстра” и “МК Комерц” Миодрага Костића. Ту се види концентрација српских олигарха око Ђунића, односно његовог пулена Синише Малог.

Одмах по доласку напредњака на власт 2012. године, прекинуте су све истраге које су се до тада водиле против Ђунића. Никога више не интересује ни пет милиона долара колико је “Делоитте & Тоуцхе” узео за лошу процену вредности „Сартида” и то преко званично договорене цене за ову услугу, а не помиње се више ни спорно земљиште поред ауто-пута Београд – Шид узето ПИК “Земуну”, као ни многе друге махинације.

Из предострожности Ђунић, ипак, више не долази у Србију. Познато му је да Вучић воли да хапси тајкуне како би из њих извукао још пара. Његове интересе у Србији сада заступа Синиша Мали, а када он лично мора да води рачуна о овдашњем пословању Ђунић то чини из своје луксузне куће у Грчкој.

На четрдесетак километара од центра Атине, јужно, према Суниону налази се Воулиагмени, место у коме многи богати Атињани имају своје луксузне виле. Ту су некретнине купили и Данко Ђунић и његов кум Милан Беко. У том месту се састаје и са Малим, кога је већ препоручио својим налогодавцима из европских обавештајних служби. Ђунић у Србију није дошао ни на сахрану своје мајке! Остатак времена он проводи у Америци. Његова три сина – Лука, Вук и Данко су деведесетих година прошлог и у првој деценији овог века, посећивали најскупље факултете. Најмлађи Данко је похађао Беркли универзитет, Лука је био на Харварду, а Вук је студирао на Браун универзитету.

Лука и Вук су били директори у „Цаxтон Асоссиатес”, предузећу које послује у оквиру „Цаxтон Глобал Инвестмент”, одакле су отишли, јер су направили мањак од милијарду долара, што је око осмине укупног капитала којим компанија располаже. Крв није вода.

Да би ојачао своје позиције у америчком друштву, клан Ђунић инвестира у тамошње политичаре. Тако је Вук Ђунић 2012. донирао новац неуспелом републиканском кандидату за председника САД Миту Ромнију.

Последња пословна активност Ђунића у Србији била је недавна куповина 7,8 одсто акција „Металца” којих се у његово име одрекла извесна Надежда Мајсторовић.

Новац српских тајкуна се посредством Синише Малог пребацује у њујоршко представништво офшор компаније „Скифф цапитал фунд” Лтд чији је дирекор Данко Ђунић. Канцеларије му се налазе у 215 Парк Авенуе, соба 2016 у Њујорку. Овај фонд располаже са око 30 милиона долара и прихвата улоге који нису мањи од милион долара. Преко овог фонда средства се преусмеравају на друге, различите фондове, који по потреби новац улажу у Србију под етикетом страних инвестиција. У Србију пристиглим средствима затим управља Синиша Мали, преко неких од предузећа које контролише, а део се обавезно издваја и за врховног заштитника – Александра Вучића.

Игор Милановић, Таблоид