Пореска управе је досад највеће дужнике, који дугују 400 милиона евра, кредитирала нашим новцем допуштајући им да дуг плате на рате. А они се све време возе у бесним колима, јахтама и авионима.

Колико новца за порез дугују највећи бизнисмени, можда најбоље говори податак да је то половина суме коју ће држава добити смањењем плата и пензија. Тако смо дошли до апсурда да су боље пролазили они што су дуговали милионе од оних који су редовно плаћали своје обавезе.
Данас се ствари полако мењају, тако да све више фирми под претњом затварања коначно почиње да плаћа држави дугове, продајући чак и своју личну вредну имовину. Али да смо и даље на самом почетку ове нове праксе, показују подаци који говоре да је за првих девет месеци Пореска управа принудном наплатом успела да наплати тек сваки четврти динар неплаћених пореза.

На питање како је могуће да дугови највећих дужника и даље расту и како се против тога боре, у Пореској управи наводе да наплата увек креће блокадом рачуна, која је најефикаснија, али да у раду имају ограничења.

– Наплата из покретне и непокретне имовине је скупа и може да траје и по шест месеци. Правила кажу и да нема принудне наплате у случају судског спора, и када је предузеће у плану реогранизације, популарном УПР-у, које може да траје и готово годину дана. Наплата може да буде стопирана и захтевом дужника за одлагање дуга – кажу у Пореској управи.

Стручњаци додају да је проблем наплате пореских дугова много дубљи, да су спорни закони о стечају и привредним друштвима, али и потези ранијих руководстава Пореске управе.

– Држава је годинама уназад велика дуговања наплаћивала ад хок, односно кад неко притисне да се то ради или кад зафали новца у буџету. Повремено су смишљане мере које нису имале за циљ наплату пореза, већ да се лошим платишама помогне. Неплатише су практично добијале субвенције било кроз опраштање камата или репрограм дуга – каже за „Блиц” порески стручњак Ђерђ Пап.

Он додаје и да је проблематичан Закон о привредним друштвима којим се штити највреднија имовина пореских дужника, попут вила, јахти, лимузина…

– По важећим решењима фирма одговара својом имовином, а то је често лош аутомобил или намештај, не и лична, много вреднија имовина власника. Све док је тако, наплата пореза ће бити отежана, мада сам начуо да ће се прописи који то регулишу ипак мењати – каже Пап.

Како се порез плаћа у Немачкој

На западу је пракса наплате пореза много другачија него у Србији. Консултант у Мрежи за пословну подршку Драгољуб Рајић наводи пример како се порез наплаћује у Немачкој. Тамо се не дозвољава гомилање дугова јер се тиме наноси штета радницима, добављачима и држави.
– Кад власник фирме направи дуг од 16 милиона евра, аутоматски почиње да одговара личном имовином. Њему се истовремено се забрањује да отвори нову фирму. Ако се утврди да фирма има већи дуг од капитала, одмах иде у стечај. Али, проверава се и зашто је у стечају, па се не може догодити да власник који је то намерно урадио не буде крив. Казне су на нивоу санкција за утају пореза – објаснио је Рајић.

Сузана Лакић, Блиц