Руси нуде милијарде али Вучићу не требају: Већа подршка српском аграру тек за три године

Значаjниjа буџетска подршка домаћоj пољопривреди могућа jе тек за три године а до тада jе, као и убудуће, неопходно да држава креира одговараjуће мере како би се много брижљивиjе трошио новац коjим се располаже за те намене, изjавила jе данас професорка Пољопривреденог факултета у Београду др Наталиjа Богданов

“Ниjе реално очекивати да ће бити простора за то да буџетска подршка пољопривреди у Србиjи знатниjе расте пре 2017. године”, без обзира на то што се и од поjединих представника стручне jавности “прозива фамозних пет одсто” укупног државног буџета да буде намењено аграру, рекла jе она Танјугу.

Професорка Богданов, коjа jе предводила Eкспертску групу за израду Стратегиjе пољопривреде и руралног развоjа Србиjе до 2024. године, напомиње да jе и тим недавно усвоjеним документом предвиђено да ће финансиjска помоћ српском аграру битниjе расти за три године, односно када се наша земља пре свега оспособи за коришћење средстава ИПAРД програма EУ, намењених руралном развоjу.

Уз то ће “вероватно и сазрети свест у руководећим структурама” да jе дошло време да се пољопривреди почне нешто и да враћа, на основу “раниjих заслуга” коjе jе та привредна грана имала у укупноj економиjи наше дрзаве, истакла jе професорка Богданов.

Напомињући да су “реалне потребе и реалне могућности” та обjективна мера када jе реч о финансиjскоj подршци српском аграру, она jе препоручила надлежнима да креираjу такве мере коjе ће обезбедити много брижљивиjе и рационалниjе трошење онога чиме тренутно располажемо, jер како додаjе, новца за пољопривреду “има колико има и неће га бити више у наредне три године”.

Буџетска подршка требало би да буде пажљиво креирана “према потребама различитих профила корисника” и да се њени потенциjални корисници правилниjе одреде, односно “спречи да они велики (произвођачи) jеду наjвећи део буџета” упозорава професорка Богданов истовремено напомињући да jе Србиjа међу три европске земље с наjнижим субвенциjама по хектару.

Подршка државе пољопривреди jесте мала али jе пре свега споран начин на коjи се троши новац за ту намену, сматра она оцењуjући да тас подршка, према намени средстава и по структури корисника, “не гађа наjбоље приоритетне циљеве коjи се пољопривреди постављаjу и изазове на коjе она треба да одговори”.

Додатни проблем српском аграру jе и таj да земље у окружењу, од коjих су неке наши наjвећи конкуренти у тоj области, имаjу знатно већу подршку пољопривреди jер располажу средствима из фондова EУ, па jе стога неопходно да се у Србиjи “добро замислимо” и да учинимо све како бисмо одржали и повећали конкурентност наших пољопривредних произвођача, истиче професорка Богданов.

Иако jе ребалансом овогодишњег буџета предвиђено смањење средстава за пољопривреду од око четири милиjарде динара, из ресорног министарства jе обjашњено да тиме ниjе смањена количина новца намењена субвенциjама у аграру, да оне неће бити мењане, односно да ће остати исте у односу на период пре ребаланса.

Произвођачи у Србиjи добиjаjу 12.000 динара по хектару годишње, односно 6.000 динара “без рачуна” и толики износ за купљено гориво, семе и ђубриво.

Aграрни буџет за ову годину планиран jе на износ од 45,4 милиjарде динара а ребалансом jе смањен на 41,3 милиjарде, jер како обjашњаваjу представници министарства, та средства од око четири милиjарде, коjа су била намењена за проjекте, не могу да буду реализована у овоj години.

Танјуг