У Војсци Србије и Министарству одбране 99 одсто података је тајно, изјавио је данас потпуковник Марио Станковић, задужен за заштиту тајних података у Војсци и Министарству.

– Нисам овлашћен да излажем било шта у име Министарства одбране, али износим мој сопствени став – од када постоји Војска Србије радимо са 99 одсто тајних података и у потпуности се придржавамо свих прописа о заштити тајних података – рекао је Станковић на скупу о примени Закона о тајности података, одржаном у Медија центру.

То значи да је тек један одсто података којима располажу Војска и Министарство доступан јавности.

Шефица Бироа МУП-а за информације од јавног значаја Јасмина Васиљевић рекла је да је МУП доста одмакао у примени Закона о тајности података.

Јасмина Васиљевић рекла је и да ће се МУП трудити да подаци који су раније били означени свим степенима тајности углавном буду означени са “интерно” и “поверљиво”.

Остаје да се види да ли ће повереник за информације од јавног значаја пустити те ознаке тајности или ће доносити решења која ће поништавати, навела је Јасмина Васиљевић.

Министарство правде, за разлику од МУП-а и војске, има мањи број тајних података и углавном су везани за области међународне сарадња у кривичним стварима и затворски систем, рекао је руководилац групе за надзор над тајношћу података у Министарства Златко Петровић.

Директор Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података Горан Матић рекао је да у свим органима јавне власти постоје константни отпори примени Закона о тајности података и потребна је додатна регулатива и да ј Србија у великом заостатку у поредјењу са државама региона.

– У Србији се као органи јавне власти третирају и јавна предузећа која су формирана из буџета, тако да они на основу свог аутономног права могу бити креатори тајних података – рекао је Матић.

Матић је истакао да је проблем и наследје старог система у којем је велики број заштићених података због неразвијености приватне својине третирао и штитио као службена тајна и податак од интереса за државу.

– То је један од кључних проблема којима се треба бавити у процесу европских интеграција. Подаци од интереса за државу и тајни подаци се односе на области националне безбедности, одбране, унутрашњих и спољних послова – рекао је Матић.

Истакао је да Србија нема закон о информатичкој безбедности, нема стратегија о сајбер безбедности и сајбер одбрани.

Матић је навео да је класификација података разврставање на податке о личности, тајне податке или податке од интереса за државу, пословну тајну, професионалну тајну и остале податке који се не штите.

Бета