Ни продаја „Телекома“ не крпи буџетске рупе, у 2015. потребне уштеде од чак 700 милиона евра!

ФИСКАЛНИ савет позитивно оцењује предложени модел за умањење зарада. Смањивање плата десет одсто донеће осетне фискалне уштеде, не повећава се неправичност у постојећем систему примања у јавном сектору, и свеобухватно је јер укључује јавна предузећа. Резање плата и пензија у јавном сектору представља заокрет у вођењу фискалне политике и било је неминовно, јер без те мере није могуће избећи кризу.

Према речима председника Фискалног савета Павла Павловића (на слици у средини), у 2015. потребне су уштеде од 700 милиона евра:

– Ни продаја „Телекома“ не би била решење за смањење дефицита јер би се на тај начин само једнократно зауставио раст јавног дуга. Дефицит је и даље висок, јавни дуг ће даље наставити да расте. Додуше, јавни дуг ће за износ „Телекома“ једно време да се смањује, али ће и даље наставити неодрживим темпом.

Прво морамо, према његовим речима, да сачекамо буџет за 2015. годину, који ће брзо да се појави. Постоји могућност да ће Влада применити неке адхок мере на приходној страни од уплате добити јавних предузећа, али је питање колико може да се добије у том погледу.

За оздрављење јавних финансија у наредне три године потребно је смањити фискални дефицит за најмање 1,6 милијарди евра, што подразумева уштеде од готово две милијарде евра, јер ће у наредном периоду и неки расходи да порасту. Ребаланс буџета за 2014. годину је први корак у трогодишњем програму фискалне консолидације.

МОГЛО ВИШЕ

– СМАЊЕЊЕ пензија је било потребно, али да су модел умањења и обим уштеда упитни – сматра Павле Петровић, председник Фискалног савета. – Влада се определила за прогресивно умањење пензија – тако што ће пензије веће од 25.000 бити умањене за 22 одсто а преко 40.000 динара за 25 одсто, међутим фонд пензија ће и поред оштре прогресивности бити умањен за свега пет процената, што је недовољно.

Ребаланс буџета не укључује све трошкове које Србија има услед лошег пословања државних и јавних предузећа и банака, као и неке расходе који се финансирају из пројектних зајмова. Да су сви ти расходи укључени у ребаланс буџета, дефицит Републике би премашио 300 милијарди динара.

Иако је држава остала дужна банкама око осам милијарди динара по основу субвенција за кредите за ликвидност, као и 1,6 милијарди динара дуговања рециклерима, тај дуг није био укључен у иницијални буџет за 2014. годину и сад се појавио као додатни расход у ребалансу.

– Државни расходи за плаћање казни и пенала ребалансом су повећани за више од пет милијарди динара – рекао је Владимир Вучковић, члан Фискалног савета (на слици лево).

ПАРЕ ДРЖАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА

НАЈВЕЋЕ издвајање из буџета, за „Србијагас“, у овој години је око 230 милиона евра. Од тога директна субвенција државе је 75 милиона евра, отплата гарантованих кредита који доспевају на наплату 150 милиона евра. Уз све то одобрена је гаранција за ново задуживање од 160 милиона евра, што је будући трошак државе.

– Држава „испод црте“ издваја новац за враћање дугова „Галенике“, Железаре Смедерево, бившег ЈАТ – наводи Фискални савет. – Буџетски расход је и докапитализација „Дунав осигурања“ и Поштанске штедионице. Неуспешно пословање ЕПС тренутно је највећи ризик за јавне финансије.

Новости